Izvor: Mondo, 16.Okt.2018, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj za divlju gradnju?
U Građevinskoj komori se nadaju da je kraj divlje gradnje pošto Skupština Srbije počinje raspravu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata...
Foto: Mondo/ Stefan Stojanović Ilustracija
Ministarstvo građevine je najavilo da će izmene Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji pružiti državi, građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi nove mogućnosti za efikasniju borbu protiv neodgovornih >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << i bahatih investitora, koji grade bez dozvole i pokušavaju da zarade kršeći zakone.
Prijavio divlju gradnju, pa napadnut?!
Izmenama zakona opštinski i gradski građevinski inspektori će dobiti mnogo veća prava, ali i veće obaveze koje treba da dovedu do toga da se stane na put gradnji nelegalnih objekata, kažu u tom ministarstvu.
Prema novim odredbama Zakona o ozakonjenju i vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju.
Svi objekti u Srbiji koji nisu legalizovani jer ne ispunjavaju uslove propisane zakonom moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke (posle odluke o žalbi) odnosno na osnovu konačnosti spora, a neće više morati da se čeka ishod eventualnog upravnog spora, predviđa Predlog izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju.
Zaustavljena divlja gradnja u centru Beograda
Jedna od najvažnijih novina biće i obaveza da se podnese poreska prijava za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju što bi trebalo da utiče na povećanje broja onih koji plaćaju porez na imovinu.
Prema evidenciji Sekretarijata za javni prihod grada Beograda, samo oko pet odsto ozakonjenih objekata u glavnom gradu plaća porez na imovinu.
DVA MILIONA NELEGALNO IZGRAĐENIH OBJEKATA
U Srbiji trenutno postoji oko dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, a državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović kazala je da su sve službe angažovane u procesu legalizacije obavezne da u narednih šest meseci dostave u katastar podatke o objektima koji su u postupku.
Damnjanović je kazala da ranije građeni nelegalni objekti nisu rušeni, jer nije bilo moguće rušiti objekte na javnim površinama, na močvarnom zemljištu, kao i u zaštitnoj zoni kulturnih i prirodnih spomenika.
Kako je kazala za TV Prva, na osnovu popisa koji je izvršen na osnovu Zakona o ozakonjenju, došlo se do baze podataka od milion i 700 hiljada nelegalno izgrađenih objekata, što sa ranije podnetim zahtevima čini ukupno oko dva miliona nezakonito izgrađenih objekata.
