Izvor: Politika, 05.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj i početak, početak i kraj
Veliki muzički vizionar, multitalentovani Brajen Vilson prvi je rok muzičar kome je (od strane samocenzurisanih izdavačkih kuća) dozvoljeno da u nekoj popularnoj pesmi koristi reč "Bog". "God Only Knows" grupe "Beach Boys" danas stoji kao jedna od najlepših, najveličanstevnijih ljubavnih pesama svih vremena, kojom Vilson, u blaženom ljubavnom zanosu, svojoj dragoj govori da samo Bog sveti zna koliko je voli. U stvari, ceo svoj životni vek, ovaj izuzetni pevač, jin i jang "Beach Boys"-a, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po sopstvenim rečima, stvarao je &tinejdžerske simfonije Bogu'. Negde u isto vreme, Džon Lenon je imao sijaset problema sa svojom nepromišljenom izjavom da su "Bitlsi" popularniji od Isusa, što je izazvalo gnev američke malograđanštine, dovoljno da ova izjava postane jedna od najvažnijih za rokenrol kulturu uopšte.
Iako je Džordž Harison, na početku bitlmanije, na pitanje da li "Bitlsi" veruju u Boga, odgovorio da još uvek ne znaju, on je bio taj koji će se, posle indijskog fijaska u Rišikešu, pokajati i poželeti povratak u &stado', manje poznatim biserom sa &Belog albuma' "Long Long Long" gde objašnjava nedostatak vere i povratak na pravi put . Kasnije, Lenon će u Joko pronaći i izgubljenu majku i ljubavnicu, i smisao koji mu je nedostajao , te će pesmom "God" raskrstiti sa svim lingvističko-simboličkim pošastima svoga života (Elvis, Dilan, Buda, Hitler, "Bitlsi", i na kraju Isus) okrenuvši se čistoj, nepatvorenoj ljubavi, ostajući blizak njenoj suštini čak i dok peva da je Bog "koncept kojim merimo svoju bol".
Kasnije, Sid Baret ("Pink Floyd") je enormnim korišćenjem halucinogenih droga, pretežno omiljenim narkotikom razuzdanog Londona leta ljubavi 1967, LCDom, pokušao da dopre do istine, ali je jedino irski bard, Van Morison dosezao epifaniju i katarzu svojim vanvremenskim kontemplacijama na temu večne ljubavi i Boga. Marvin Gej je svoje najlepše pesme posvetio Bogu....
U isto vreme "Rolingstonsi" i "Led Zeppelin" su koketirali sa satanom. Neki su u tome videli razlog što su, pored velike slave, ovi muzičari doživeli i nekoliko porodičnih tragedija.
Posle revolucije novog talasa, Nik Kejv je, godinama, tražio svoj put kroz pakao droge i tek ovih dana se oslobodio nategnute ambivalencije prema Isusu i hrišćanstvu uopšte postajući iskreni vernik što se jasno vidi kroz njegove pesme . Robert Smit (The Cure) je svoju nesigurnost u odnosu prema Bogu počeo da iskazuje pesmom "Faith" a završio sa "Untitled". Ovih dana, Džejson Pirs (Spiritualized), još uvek pokušava da završi sopstveno iskušavanje u pustinji koje se bazira na religioznoj ambivalenciji, ali prihvatanjem višeg bića kao centra svemira. Naime, Pirs koristi i gospel dok mu je lirika prilično inspirisana pojavnošću hrišćanskog Boga, međutim on sam još uvek ne može da dokuči sopstvenu veru.
Kod nas, prvi koji su pokušali da se, makar zbog umetničkog koncepta, približe do tada zabranjivanoj klauzuli, religiji, hrišćanstvu i pravoslavlju bili su "Idoli", svojim albumom "Odbrana i poslednji dani". Ova svojevrsna rok diverzija ostaje kao samostalni spomenik lahoru nove duhovnosti koja će se pojaviti tek devedesetih, u vreme najnovijih iskušenja za srpski narod.
Krajem prošle decenije, u vreme katarzičnog bombardovanja, nekoliko generacija srpskog rokenrola udružilo se oko jednog nesvakidašnjeg muzičkog projekta: tako nastaje veličanstveni album "Pesme iznad Istoka i Zapada".
Kontraverza već više od pet godina dana prati album "Pesme iznad Istoka i Zapada". Vladika Nikolaj Velimirović, uz brojne spise, ostavio je za sobom i liriku koja se pojavljuje na ovom albumu. Jeromonah Jovan (svetovno ime Neven) Ćulibrk je na početku novog milenijuma, uz blagoslov mitropolita Amfilohija pozvao rok muzičare koji su sebe pronašli kroz Boga i u Bogu da zajednički komponuju impresivnu muziku ovog albuma – od Draga Senića (eks "Qrve"), danas "Lutke", preko "Darkwood Dub" i "Partibrejkersa" do "357" i Jasmine Mitrušić (eks "Luna").
Ako je "Odbrana i poslednji dani" "Idola", predstavljao jedini art album snimljen u Jugoslaviji, koji je svesno koketirao sa pravoslavljem i time ogolio neke tabue i uplašio malograđane, "Pesme iznad Istoka i Zapada" zadiru u samu suštinu duhovnosti, te je, očekivano, ovaj album više bio napadan zbog straha nego slavljen zbog onoga o čemu zbori i zbog nesporne vrednosti koju će svaki slušalac morati sam da otkrije.
Uostalom, kao što je slučaj u svim umetnostima, rokenrol scena je takođe prepuna različitih pojedinaca koji svojim buntovništvom i talentom određuju sopstvene račvaste staze, dosežući do Boga, ili ga odbacujući.
[objavljeno: ]
