Izvor: Blic, 24.Jun.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kradu sirovine iz reciklažnih ostrva
Na 40 lokacija u gradu nalaze se reciklažna ostrva sa 120 kontejnera za odlaganje starog papira, predmeta od plastike i metala, ali zbog učestalih krađa sirovina iz njih u „Gradskoj čistoći“ razmišljaju o novom modalitetu prikupljanja ovog otpada.
Prema rečima direktora ovog komunalnog preduzeća Aleksandra Stamenkovića, u toku je izrada idejnog projekta kako bi se približili građanima voljnim da recikliraju otpad i to tako da im radnici „Čistoće" po odbačene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sirovine dolaze skoro na vrata stana. Detalji ovog projekta, dodao je on, biće poznati za nekoliko dana.
Takođe, počelo je i postavljanje reciklažnih ostrva (sa kontejnerima manje kubikaže) u vrtiće i škole, čime će krađa sirovina iz njih biti sprečena zahvaljujući postojanju školskih policajaca. U toku je i postavljanje 140 podzemnih kontejnera za reciklažu, koji će se nalaziti na 70 do 80 lokacija raspoređenim po svim gradskim opštinama. U ove kontejnere biće zajedno odlagani metal, papir i plastika, koji će kao i otpad prikupljen u ostalim reciklažnim ostrvima biti transportovan u „Čistoćin" pogon „Otpad" na dalju obradu.
- Izrada jednog podzemnog kontejnera za reciklažu košta od 2.400 do 2.500 evra. Kada se uzme u obzir da oni traju do 20 godina, da je iz njih krađa sirovina skoro nemoguća i da u njih stane i do pet metara kubnih metalnog, papirnog i plastičnog otpada, evidentna je isplativost ove investicije. Postavljanje reciklažnog ostrva košta oko 2.700 evra, jer za svaki od tri postavljena kontejnera treba izdvojiti oko 900 evra. Za izradu jednog reciklažnog ostrva u vrtiću ili školi treba 600 evra, jer jedan manji kontejner košta 200 evra – istakao je Stamenković.
Inače, tokom leta jedna četvoročlana porodica mesečno upotrebi i odbaci oko 100 plastičnih flaša, a dnevno u kantama za smeće prikupi i do tri kilograma drugog otpada, najčešće biološkog.
U „Gradskoj čistoći" su nameravali da pokrenu i prikupljanje stakla, ali kako ni u Srbiji ni u zemljama regiona ne postoji fabrika koja bi potraživala ovu sirovinu od ove ideje se za sada odustalo. Lane je pokrenuta i mini akcija prikupljanja biološkog otpada koji bi bio pretvaran u kompost (prirodno đubrivo), ali se pokazalo da ni za ovom sirovinom, uprkos činjenici da sve više poljoprivrednika prelazi na organski uzgoj hrane, trenutno nema velike potražnje.
- Moguće je reciklirati 10 sirovina, ali smo uvideli da je najveća potražnja za papirom, metalom i pet ambalažom. Za svaku novu sirovinu bilo bi potrebno uvođenje nove trake za separaciju, zapošljavanje novih radnika i kupovina dodatnih vozila. Kako nemamo kome da prodamo prikupljene sirovine poput stakla i komposta, bili smo primorani da za sada odustanemo od njihove prerade, jer nam ona nije ekonomski isplativa - objasnio je direktor „Gradske čistoće".
Privredna komora pokrenula prvu berzu otpada
Po prvi put u Srbiji pokrenuta je berza otpada koja će spojiti one koji taj otpad imaju i ne znaju šta sa njim, sa onima kojima je potreban za reciklažu i dalju proizvodnju.
Na sajtu Privredne komore Beograda postavljena je baza podataka u kojoj se nude i traže najrazličitije vrste otpada.
- Pomažemo firmama da se reše nepotrebnog i da bezbrižnije posluju, a da, u isto vreme, to bude korisno za društvo, izjavila je Vera Tošić iz Privredne komore Beograda.
Postavljanje i pretraživanje oglasa je besplatno, a svaka informacija se pre objavljivanja proverava. Samo firme koje su dobile dozvolu države da recikliraju mogu da otkupe otpad. U Srbiji trenutno postoji nešto više od 30 ovakvih kompanija. Oglasi se postavljaju na određeni vremenski period, u zavisnosti od toga koliko dugo određena sirovina zadržava sastojke koji je čine upotrebljivom. Po zakonu koji stupa na snagu početkom sledeće godine, svaka firma će morati da reciklira pet odsto svog otpada. Za nepoštovanje ove odredbe predviđene su visoke novčane nadoknade. Stručnjaci procenjuju da je 78 odsto ukupne količine otpada moguće vratiti u prerađivački proces, a kod nas je taj procenat jednocifren.
G. A.
Kese na Savskom vencu
Stanovnici opštine Savski venac svake nedelje dobijaće na kućnu adresu po jednu kesu od 120 litara za prikupljanje papira, metalne i plastične ambalaže, a informacije o dinamici odnošenja kesa iz njihovih ulica, dobiće uz uplatnice Infostana.
