Izvor: Politika, 04.Feb.2014, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krađa pod naponom od 25.000 volti bila kobna
Lopovi ne dovode samo sebe u smrtnu opasnost, već i slučajne prolaznike. – Štete koje kradljivci nanose „Železnicama Srbije”, „Elektromreži Srbije i „Elektrodistribuciji Beograd” mere se stotinama hiljada evra
Nepoznati muškarac nastradao je u nedelju ujutru dok je, najverovatnije, pokušavao da sa vagona u depou „Beovoza” u naselju Plavi horizonti ukrade kablove. Muškarac se popeo na voz iznad koje je kontaktna mreža napon od 25.000 volti. Kako objašnjavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u „Železnicama Srbije”, pri takvom naponu, dovoljno je da se na dva metra priđe žicama pa da doživi strujni udar, koji je gotovo uvek smrtonosan.
– „Železnice Srbije” se poslednjih nekoliko godina suočavaju sa učestalim krađama važnih delova železničke infrastrukture koje, pored velikih materijalnih šteta, ozbiljno ugrožavaju bezbednost i redovnost železničkog saobraćaja. Na meti lopova svakodnevno se nalaze delovi vagona i lokomotiva, bakarne žice i užad, kablovi, pružne balize i prigušnice, šine, pragovi, oprema na postrojenjima kontaktne mreže, telelefoni, stubovi, motori, agregati, gorivo, ulja i maziva, kao i silicijum bronzana žica vazdušnih telegrafsko-telefonskih vodova – kaže Nenad Stanisavljević, direktor Medija centra „Železnica Srbije”.
Često se dešava da kradljivci izazivaju i kratak spoj na železničkoj kontaktnoj mreži, u kojoj je napon 25.000 volti, kako bi ukrali gvozdene tegove, iako na taj način direktno ugrožavaju i sebe i druge.
Prošle godine na železnici je zabeleženo 1.336 krađa delova železničke infrastrukture i voznih sredstava.
Pričinjena je šteta od oko 335 miliona dinara, ali su indirektne štete (pre svega zbog kašnjenja ili otkazivanja vozova, neispunjavanja ugovornih obaveza, nabavke ukradenih delova i opreme) barem nekoliko puta veće, ističe Stanisavljević.
Lopovi odnose sve što se može prodati na otpadima sekundarnih sirovina, uključujući i šine.
– U glavnom gradu, najugroženija je ranžirna stanica Beograd i stanice Zemun, Novi Beograd i Rakovica. Najviše se kradu prigušnice i kablovi iz betonskih kućica automatskog pružnog bloka, što onemogućava rad signalnih uređaja i direktno ugrožava bezbednost saobraćaja – napominje Stanisavljević.
Na osnovu otkrivenih ili rasvetljenih slučajeva krađa, pouzdano se može utvrditi da su kradljivci metalnih delova u većini slučajeva osobe bez stalnog zaposlenja i mesta boravka, višestruki povratnici.
– Dobro su opremljeni, imaju brenere za sečenje šina, makaze, motalice, vozila za prevoz ukradenog materijala. Poharane delove ili kablove lome, seku, drobe ili tope i potom prodaju otpadima sekundarnih sirovina, bez dokaza o poreklu imovine i bez važećih ličnih isprava. Mnogi od tih otpada su nelegalni i niču preko noći – objašnjava Stanisavljević.
----------------------------------------------
Čerupaju instalacije i trafostanice
Meta kradljivaca je i imovina drugih javnih preduzeća, najčešće „Elektromreže Srbije” i „Elektrodistribucija Beograd”.
– U julu prošle godine, u Starčevu, zbog krađe ankera, srušio se viskokonaponski stub dalekovoda. Opravka i materijal koštali su EMS gotovo devet miliona dinara. Ukradeno se preprodaje kao sekundarna sirovina za nekoliko hiljada dinara, a pričinjena štetameri semilionima. Kradu se čelični ankeri, bakarna uzemljenja, aluminijski kablovi, bakarna užad... Ukupna šteta od krađa sa prenosne mreže i transformatorskih stanica u poslednjih pet godina iznosi gotovo 700.000 evra – ističu u EMS-u.
Kako su „Elektrodistribuciji Beograd” objasnili šteta nanesena ovom preduzeću u prošloj godini iznosi više stotina hiljada evra.
– Kradu sve što im dođe pod ruku, od poklopca šahtova do transformatora. U poslednjih godinu dana počeli su da odnose čelična vrata i aluminijumske prozore sa trafostanica. Nije u pitanju samo materijalna šteta: kada lopovi seku kablove pod naponom ili za sobom ostavljaju ogoljene žice, dovode u opasnost i sve koji tuda prolaze – ističe Sandra Alagić, pi-ar „EDB-a ”, dodajući da postoji zahtev za dopunu Krivičnog zakonika, kako bi ovakva dela bila sankcionisana mnogo strožije.
Branka Vasiljević
objavljeno: 04.02.2014.
