Izvor: RTS, 24.Sep.2014, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kovilje, gazde na svojim imanjima
U potrazi za boljim životom, mnogi žitelji ruralnih krajeva, umesto da budu gazde na svojim imanjima, izabrali su gradski život na ivici egzistencije. Kako bi se promenila takva politika nije presudna uloga države, već promena u načinu razmišljanja. Na selu može dobro i lepo da se živi, i to manje stresno nego u gradu.
Sedamdesetih i osamdesetih godina u koviljskoj osnovnoj školi bilo je više od 700 đaka. Danas, samo 12 i jedan predškolac. Zbog toga žitelji javorskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kraja strahuju od ukidanja škole.
"Morao bih da se selim. Ja moram da napustim imanje i sve što sam radio, a već 45 godina sam tu", kaže Milorad Vujović iz zaseoka Smiljevac.
Među retkim povratnicima u Kovilje su sestre Čolović, koje su posebno vezane za osnovnu školu.
"Vratile smo se zato što su moji roditelji godinama radili ovde, 40 godina i otac i majka. Posle toga i sestre i ja smo završile ovde osnovnu školu, sestra bliznakinja, kao i starija. Onda smo mi završile fakultet, došle ovde, počele da radimo", kaže Ana Čolović Kalušević, direktorka OŠ "Svetozar Marković" u Kovilju.
Među bliznakinjama nema rivaliteta, a zajedno su diplomirale na Fakultetu za fizičku kulturu. Sanja Čolović kaže da su na Javoru ljudi upućeni jedni na druge i žive u skladu sa prirodom.
"Kad smo zajedno, jači smo. Tako da eto – tom nekom filozofijom se ja vodim", kaže Sanja Čolović, nastavnica fizičke kulture.
Složnom životu doprinosi i sestrinstvo manastira Kovilje, čija obnova traje već pet godina. Međutim, prirodne lepote tih krajeva skrivaju i potencijale, koji nestaju pod teretom snega ili opšte nebrige.
Za oživljavanje ruralnih krajeva Srbije mogli bi biti iskorišćeni i napušteni privredni objekti. Umesto da postanu ruševine – treba ih iskoristiti za tovilišta, ili male pogone za proizvodnju zdrave hrane.
