Izvor: RTS, 27.Nov.2013, 17:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koštunica: Promena globalnog političkog konteksta

Postmoderna država podrazumeva i postmodernu demokratiju bez suštinskih alteranativa, u kojoj se sužava prostor za odlučivanje građana, upozorio je Vojislav Koštunica, na tridesetogodišnjicu izlaska knjige "Stranački pluralizam ili monizam".

Na tridesetogodišnjicu izlaska knjige "Stranački pluralizam ili monizam", Vojislava Koštunice i Koste Čavoškog, srpsko društvo, prema mišljenju autora, ne nalazi se u fazi konsolidovane demokratije, već u postmodernoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << demokratiji u kkojoj se relativizuju međunarodno pravo, suverenitet država i pravni poredak.

"U poređenju sa komunizmom živimo u boljem svetu, ali on nije ni nalik onome koji smo zamišljali u vreme komunizma i pitanje je šta će ostati od demokratije i slobode pojedinca u postmodernim demokratskim državama", rekao je Koštunica na okruglom stolu u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.

Knjiga "Stranački pluralizam ili monizam" objavljena je 1983. godine u 1.000 primeraka, koji su veoma brzo rasprodati, a studija o političkom sistemu Jugoslavije od 1945. do 1949. godine, iako nije bila zabranjena, naišla je na veoma oštre kritike tradicionalnih marksističkih mislilaca i komunističkih partijskih radnika.

U raspravi o tome da li je u Srbiji danas uspostavljena demokratija kakvoj su se pre tri decenije nadali protivnici jednopartijskog sistema, Koštunica je konstatovao da višestranačje u Srbiji danas svakako postoji, ali da se u međuvremenu promenio globalni politički kontekst, tako da je demokratija ugrožena i u državama koje su nekada doživljavane kao model uspešno primenjenog demokratskog sistema.

"Postmoderna država podrazumeva i postmodernu demokratiju bez suštinskih alteranativa, u kojoj se sužava prostor za odlučivanje građana", upozorio je Koštunica.

Prema njegovim rečima, postmoderni sistem država umanjuje važnost suvereniteta države i zasnovan je na mogućnosti mešanje jednih država u poslove drugih, što je Srbija osetila na svojoj koži kada je nju i njen suverenitet i teritorijalni integritet napao NATO.

Čavoški je konstatovao da je Srbiju zadesilo ne samo kvarenje političkog sistema, već kvarenje duhovne i političke elite, a taj proces, kako je rekao, parafrazirajući komuniste, sve više zahvata i široke narodne mase.

"Višestranački sistem je uveden, ali nije dao rezultate koji su se mogli očekivati. Ima više slobode govora, ali reč danas nema nikakvog ođeka, osim da vas neko tuži", rekao je Čavoški, koji je na okrugli sto došao iz suda, gde mu je, kako je rekao, izrečena prvostepena presuda i kazna od 200.000 dinara zbog toga što je u jednom članku profesora Pravnog fakulteta Simu Avramovića nazvao izdajnikom.

"Iako smo se založili za uvođenje višestranačkog sistema, skeptičan sam prema postojećem stranačkom sistemu, a najviše brine karakter ljudi koji vode stranke i koji u njih ulaze, jer stranke su danas biro za zapošljavanje", rekao je Čavoški.

Profesor Filološkog fakulteta Aleksandar Ilić, koji je svojevremeno dobio otkaz u Politici zato što je u čitaocima preporučio knjigu Koštunice i Čavoškog, rekao je da je ta studija bila opis sahrane demokratije u Srbiji i Jugoslaviji, ali i nagoveštaj obnove demokratije.

Kao zagovornik liberalizma u političkom životu i ekonomiji, Ilić je konstatovao da Srbija i danas živi u vremenu nedovršene revolucije, jer još nije završen proces uspostavljanja ekonomskih sloboda, koje su, prema njegovom mišljenju, preduslov političkih i duhovnih sloboda.

"Zato, kada danas čitamo knjigu Vojislava Koštunice i Koste Čavoškog, vidimo kako je uništena politička, duhovna i ekonomska sloboda i zato ona nastavlja da bude ono što je i bila kada je izašla, a to je pledoaje za slobodu", rekao je Ilić.
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica

Nastavak na RTS...