Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Maj.2010, 14:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kontroverzni naučnik stvorio veštački život

LONDON - Američki naučnici uspeli su da razviju prvu sintetičku živu ćeliju tako što su najpre konstruisali bakterijiski "genetički softver" koji su potom presadili u ćeliju.

Ovako dobijeni mikrob izgledao je i ponašao se kao vrsta "vođena" sintetičkim DNK, javio je Bi-bi-si.

Oprez Vatikana

Katolička crkva saopštila je danas da naučno otkriće prvog veštačkog organizma može da predstavlja pozitivan razvoj ukoliko bude iskorišćeno u korisne svrhe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ali istovremeno upozorava da samo Bog može da stvara život.

Vatikan je oprezno reagovao na vest da su naučnici u SAD stvorili prvi veštački organizam ubrizgavanjem veštački napravljenog DNK u ćeliju bakterije, koja je potom samostalno nastavila da se deli i to uvek sa hromozomima sa novim - veštačkim DNK.

"Ukoliko to bude korišćeno u korisne svrhe, na primer u patologiji, mi to doživljavamo kao pozitivnu stvar. Ukoliko pak to ne bude slučaj, ukoliko ne bude poštovano dostojanstvo ličnosti, onda će se i naš sud promeniti", poručio je monsinjor Rino Fisikela koji je u Vatikanu zadužen za pitanja bioetike.

Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Sajens, predstavlja krupni prodor u nauci smatraju istraživači dok kritičari ističu opasnosti razvijanja sintetičkih organizama.

Naučnici se nadaju da će u dogledno vreme uspeti da razviju i bakterijske ćelije kadre da proizvode lekove i goriva, pa čak i da apsorbuju štetne gasove.

Tim dr. Krega Ventera sa Džej Kreg Venter instituta u Merilendu u Kaliforniji, prethodno je proizveo genom sintetičke bakterije, a zatim je presadio genom jedne bakterije u drugu.

Naučnici su potom objedinili oba ova metoda i stvorili tzv. "sintetičku ćeliju" premda je sintetički samo njen genom.

Naučnici su kopirali postojeći genom bakterije. Sekvensirali su njegov genetski kod, a zatim upotrebili mašine za sintetizovanje kako bi hemijskim putem konstruisali kopiju.

"Sada smo u mogućnosti da presadimo naš sintetički hromozom u ćeliju recipijenta - drugog organizma", kazao je dr Venter za Bi-bi-si.

"Čim novi softver prodre u ćeliju, ona ga učitava i konvertuje u vrstu datog genetičkog koda", objasnio je on.

Foto: BBC Veštačka ćelija izgleda ''identično'' prirodnom uzoru

Nova bakterija umnožava se više od milijardu puta, proizvodeći kopije koje sadrže veštački, sintetički DNK koji ih kontroliše.

"Ovo je prvi put da sintetički DNK u potpunosti kontroliše ćeliju", naveo je dr. Venter, dodajući da će on i njegov tim raditi na dizajniranju i izgradnji nove bakterije sposobne da obavlja korisne funkcije.

On je ubeđen da ovo otkriće može da dovede do nove industrijske revolucije.

"Ukoliko uspemo da dovedemo ćelije da proizvode ono što želimo, mogle bi nas osloboditi od korišćenja nafte ili pomoći nam da popravimo štetu nanetu životnoj sredini usisavanjem ugljen-dioksida", kazao je dr Venter.

Kritičari, međutim, smatraju da su potencijalne prednosti sintetičkih organizama prenaglašene.

Dr Helen Valas iz organizacije za praćenje razvoja genetičke tehnologije Džinvoč, upozorila je na opasnost sintetičkih bakterija.

"Puštanje u prirodu novih organizama može uzrokovati više štete nego koristi", smatra dr Valas, dodajući da se njihovim oslobađanjem u zagađenim sredinama da bi se one očistile zapravo stvara nova vrsta zagađenja.

Niko ne zna kako će se ovi organizmi ponašati u novom okruženju, istakla je ona.

Profesor Džulijan Savulesku sa Oksfordskog univerziteta, smatra da će potencijal ove nauke biti iskorišćen tek u "dalekoj budućnosti, ali da je on realan i važan".

On ne poriče da su rizici prisutni zato insistira na uvođenju novih standarda bezbednosti za radikalna istraživanja i zaštitu od vojne i terorističke zloupotrebe.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...