Izvor: RTS, 06.Nov.2012, 16:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Konstituisana Skupština Crne Gore

Demokratska partija socijalista i stranke manjina dogovorile savez za formiranje vladajuće većine u parlamentu Crne Gore koji je konstituisan. Ranko Krivokapić ponovo izabran za predsednika parlamenta.

U Podgorici je 24 dana nakon parlamentarnih izbora konstituisan novi saziv Skupštine Crne Gore, a sednicu je obeležio spor oko intoniranja državne himne, čije izvođenje je bojkotovao deo opozicionih poslanika.

Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić izjavio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je da će ta stranka inicirati izmenu crnogorske himne, odnosno njeno skraćenje za poslednje dve strofe, jer je, kako je naveo, njihov autor fašista i ratni zločinac Sekula Drljević.

On je novinarima rekao da i crnogorski predsednik Filip Vujanović ima rezervu prema poslednja dva stiha državne himne.

Zbog toga treba što pre krenuti u procedure izmene himne, odnosno njenog skraćenja, kako više ne bi imali problema, naveo je Mandić.

Dosadašnji predsednik crnogorskog parlamenta i lider Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić ponovo je izabran za predsednika Skupštine Crne Gore, što mu je četvrti uzastopni mandat na toj funkciji. Za reizbor Krivokapića, koji je bio i jedini kandidat za predsednika parlamenta, glasalo je 46 poslanika, dok je 36 bilo protiv.

Na početku konstitutivne sednice intonirana je himna "Oj, svijetla majska zoro", ali tom činu nisu prisustvovali predstavnici Demokratskog fronta iz redova Nove srpske demokratije, kao ni nezavisni poslanici Predrag Bulatović, Milan Knežević i Vladislav Bojović.

Stranke manjina i Demokratska partija socijalista ranije su potpisali sporazum o postizbornom savezu, što im je omogućilo formiranje vladajuću većinu u crnogorskom parlamentu, a potom i novu vladu. Sporazum su potpisale DPS, Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa i Forca.

Na izborima u Crnoj Gori 14. oktobra, koalicija koju predvodi DPS dobila je najviše glasova, ali nedovoljno za ponovno osvajanje apsolutne vlasti. Zato je ključ za formiranje buduće vlade bio u rukama stranaka manjinskih naroda.

Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je 39 poslaničnih mandata, a za formiranje vlade potrebno je 41. Podršku je zatražila od BS koja ima tri mandata, odnosno HGI i dve albanske nacionalne partije sa po jednim mandatom. To je prvi put nakon izbora 2001. godine da koalicija, koju predvodi DPS, nije osvojila apsolutnu vlast u Crnoj Gori.

BS i HGI bili su u koaliciji koja je formirala prethodnu vladu Crne Gore. Te dve nacionalne stranke na izborima 14. oktobra odlučile su da samostalno nastupe, jer im je izborni zakon omogućava lakše sticanje poslaničkih mandata, pošto je reč o izbornim listama manjinskih naroda.

 U crnogorskom parlamentu, koji ima 81 poslanika, nalaze se tri koalicije i pet partija. Koalicija Evropska Crna Gora osvojila je 39 mandata, Demokratski front 20, Socijalistička narodna partija devet, Pozitivna Crna Gora sedam, a Bošnjaška stranka tri mandata.

U parlamentu po jednog poslanika imaće HGI, Forca i Albanska koalicija. Iz koalicije Evropska Crna Gora ranije je najavljeno da će dosadašnji predsednik crnogorskog parlamenta i lider Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić biti kandidat vladajuće koalicije za šefa Skupštine i u narednom sazivu.

Ukoliko Krivokapić ponovo bude izabran za predsednika Skupštine Crne Gore to bi mu bio četvrti uzastopni mandat na toj funkciji. On je na mesto predsednika crnogorskog parlamenta prvi put stupio 2003. godine.

Ustavom je predviđeno da predsednik Crne Gore predlaže mandatara u roku od 30 dana od konstituisanja Skupštine. Skupština Crne Gore mora izabrati Vladu u narednih 90 dana.

Nastavak na RTS...