Izvor: N1 televizija, 01.Nov.2017, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšije se oprostile od Mede, obožavanog psa lutalice
Suze stanara Miročke ulice broj 6 čule su se dok je ispred ulaza stajala kolona, kako mladih, tako i starih koji su želeli da vide Medu poslednji put.
“Meda je zbog bolova tužno jaukao, ali kada bi ga neko zagrlio na trenutak bi mu, čini mi se bilo lakše", rekao je za Petface Bojan Prokić, jedan od stanara i dugogodišnjiMedin obožavatelj.
Meda se u Miročku 6 "uselio" 2001. godine, kao kastriran, mladi pas sa utisnutim brojem u levom uhu. Pošto mu je >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << bilo dosadno bez partnera, na par dana bi se "odmetnuo" do grada, ali bi se vratio.
“Čak ga je šnaucerka Krona iz Krunske ulice prihvatala 'na konak' ustupivši mu svoju fotelju. I tako sve do 2003. godine, dok se nije pojavio Moša u Medinom, a i našem životu. Moša je bio mešanac sa jednim okom i ožiljkom oko vrata. I tako, Meda i Moša postadoše nerazdvojni do leta 2015. kada je Moša uginuo zbog komplikacija sa bubrezima, a Meda ostao sam okružen ljubavlju nas komšija”, ispričao je Bojan.
Iako su pretežno boravili napolju, ispred zgrade u Miročkoj 6, Meda i Moša su regulisali red i mir u celoj ulici. Iako su mogli da budu udomljeni i da žive u stanu, ipak su hteli slobodu. Spavali su na stepeništu ispred zgrade ili u ulazu tokom zime i vrućina. Stanari su ih voleli, donosili im hranu i pazili ih a njih dvojica su im to vraćali lepim manirima, aliI odbranom ukoliko osete opasnost. Naravno, bilo je i onih "dušebrižnika" koji ovaj tandem nisu baš voleli, ali su ih poštovali.
Meda, iako vitalan šesnaestogodišnjak, uginuo je u velikim mukama zbog metastaze karcinoma kičme, okružen pažnjom i ljubavlju komšija, izjavio je Bojan Prokić.
Dodao je da ne prođe dan da ga ne zaustave na ulici nepoznati ljudi, kako bi mu se zahvalili što su poznavali Medu i Mošu. Zato su komšije i angažovale profesionalnog slikara da zabeleži uspomenu na Medu i njegovog drugara Mošu, koji je uginuo pre dve godine.
