Izvor: RTS, 11.Maj.2014, 17:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komemoracija povodom oslobađanja Mauthauzena
Međunarodna komemoracija povodom oslobađanja koncentracionog austrijskog logora Mauthauzen održana je pod motom "Vrednost života". Mauthauzen je bio jedan od najozloglašenijih nacističkih logora smrti.
Predstavnici nacionalnih organizacija bivših logoraša podsetile su kako su nacisti određivali vrednost života "drugačijih" i radno-nesposobnih, što je, kako je naglašeno, i dan danas slučaj.
Oko 8.000 ljudi iz više od 60 zemalja sveta, i pored jake kiše, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << došlo je da prisustvuje 69. komemoraciji, javlja Tanjug.
Zvaničnu Austriju na komemoraciji predstavljali su predsednica parlamenta Barbara Pramer, kancelar Verner Fajman, ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl Lajtner i ministar zdravlja Alojz Šteger.
Predsedavajući Komitetom Mauthauzen Austrija Vili Mernji rekao je da je ove godine izabrana tema "Vrednost života", kako bi se ukazalo na rasističku kategorizaciju ljudskih života od strane nacista.
Ljudski život bio je vredan u skladu sa rasom, ali i ekonomskom vrednošću, te su radno nesposobna lica veoma brzo gubila pravo na život.
Sistem koncentracionog logora pokazuje vezu između mogućnosti rada i prava na život. Čim neko nije mogao više raditi on više nije bio vredan života, ukazao je Mernji. Prema njegovim rečima i danas se ljudi vrednuju na osnovu ekonomske iskorišćenosti.
U čitavoj Evropi je, kako je dodao, takvo vrednovanje ljudi primetno, a dodatno rastu antisemitizam i rasistički napadi.
Venci kod spomenika jugoslovenskim žrtvama
Kod spomenika jugoslovenskim žrtvama, predstavnici preživelih logoraša, srpske diplomatije i klubova položili su vence.
Iz Srbije je samo stigao jedan od preživelih logoraša Ljubomir Zečević, sa dvoje saradnika.
Zečević, jedan od retkih preživelih logoraša Mauthauzena, govorio je na centralnoj ceremoniji u pomoćnom logoru Ebenzeu kod Gmindena.
O strahotama logora, na nemačkom jeziku govorio je prestavnicima drugih zemalja koji su se u velikom broju okupili na obeležavanju 69. godišnjice oslobađanja.
Mauthauzen je bio najveći koncentracioni logor na teritoriji današnje Austrije, u kojem je bilo zatvoreno oko 200.000 ljudi. Gotovo polovina zatvorenika nije preživela tu "mašineriju smrti".
Već u aprilu 1938. godine, samo par dana nakon "Anšlusa" Austrije Trećem rajhu, Es-Es započinje pregovore o preuzimanju terena u Mauthauzenu.
Prvi zatvorenici su u Mauthauzen dopremljeni 8. avgusta iz logora Dahau.
U Mauthauzenu i njegovih 40 sporednih logora, od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. Američke armije, bilo je zatočeno preko 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.
Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote tog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, a stepen tri je značio uništenje zatočenika.
Do 1943. Mauthauzen je bio logor za "uništavanje" u kojem su vladali teški uslovi zatočeništva.
Od 1941. je gasna komora bila deo "mašinerije smrti", a leševi su spaljivani u posebnim krematorijumima, nakon što su žrtvama oduzeti svi vrednosti predmeti, a tako i zlatni zubi.
Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.
Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata.
Druga veća skupina iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novembra 1944. godine.
Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
