Izvor: B92, 18.Okt.2015, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko su građani Srbije naoružani
Zakon o oružju i municiji počinje da se primenjuje za dva meseca, a već su najavljene njegove dopune, pišu "Večernje novosti".
Dopune će se odnositi na trajno oduzimanje dozvola za posedovanje oružja. Ova mera, prema saznanjima "Večernijh novosti", primenjivaće se ubuduće i na nasilnike u porodici.
Do sada se primenjivala samo kada su u pitanju ubistva i pokušaji ubistva.
Da i legalno oružje može biti opasno svedoči podatak policije i tužilaštva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je najveći broj ubistava počinjen iz oružja čiji su vlasnici imali uredne dozvole.
U kriminalnim obračunima se, po pravilu, koristi ilegalno i zabranjeno naoružanje, ali je kod ubistava iz nehata ili na mah, kao i porodičnih zločina, komšijskih obračuna i samoubistava, dominatno legalno. Posebno je "popularna" lovačka puška.
U Srbiji trenutno ima oko 1,2 miliona komada dugih i kratkih cevi, plus oružje koje pripada vojsci i policiji. Prema nekim procenama, u posedu Ministarstva odbrane je oko 780.000 komada, a u rukama policije oko 62.000.
Ako se uporedi sa brojem stanovnika, naša zemlja je u samom vrhu svetske lestvice, na petom mestu, odnosno na trećem u Evropi.
Statistike kažu da je svaki šesti stanovnik naoružan. Ako bi se tome dodale policijske procene da je u ilegalnom posedu građana još između 200.000 i 900.000 komada, a sumnja se i više, ispada da je svaki drugi punoletni žitelj Srbije "opasan" oružjem.
Pored oružja za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri), građani u legalnom posedu, navode u MUP, imaju i lovačko oružje (lovačke puške i karabini), sportsko oružje i druge tipove, poput onih sa tetivom.
Poslednjih godina masovna ubistva u Srbiji počinjena su lovačkim naoružanjem u legalnom posedu: počev od masakra Nikole Radosavljevića u negotinskom selu Jabukovac, kada je zbog psihičkih problema ubio sedmoro najbližih komšija, do Ljubiše Bogdanovića, koji je, pre dve godine, u Ivanči, nadomak Mladenovca, legalnim pištoljem usmrtio 13 ljudi, među kojima najbliže članove porodice, komšije, dalju rodbinu...
Najsvežiji primer je "krvava svadba" u Kanjiži, kada je Rade Šefer svojom lovačkom puškom ubio šestoro ljudi: suprugu, tasta i taštu, tek venčanu snahu i njene roditelje, a više njih je ranio.
Zanimljivo je da je Šeferu pre toga naoružanje bilo privremeno oduzeto na dve godine. Vraćeno mu je nekoliko meseci pre tragedije.
Prema evidenciji MUP Srbije, od građana se godišnje privremeno oduzme oko 2.200 komada oružja zbog vođenja prekršajnog ili krivičnog postupka. Zato se sada traži dopuna zakona, po kojoj će svako ko preti, a ima oružje, ostati bez dozvole.
"Trajno oduzimanje predviđeno je za one koje sud liši poslovne sposobnosti, osudi na bezuslovnu kaznu zatvora, kao i za one koji su kažnjavani u poslednje tri godine", kažu u MUP.
Sud može trajno da oduzme dozvole i onima koji su prekršajno kažnjeni zatvorom, posebno kada je to neophodno da bi se zaštitile druge osobe, njihova imovina, javni red i mir, ali i bezbednost zemlje.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" od pre dve godine, nešto više od polovine smrtnih slučajeva koje su posledica upotrebe vatrenog oružja jesu samoubistva (od 241 smrtna ishoda 150 su suicidi).
Samo u poslednja četiri meseca petoro pripadnika MUP Srbije diglo je ruku na sebe iz službenog pištolja.
Među "civilima", vatrenim oružjem se češće ubijaju muškarci, i to stariji, dok su žrtve tuđeg pištolja opet najčešće muškarci, ali u trećoj deceniji. Statistika pokazuje i da muškarci šest puta češće dižu ruke na sebe nego žene, dok na dva ubijena muškarca ide jedna žena.
Najmlađa žrtva, prema podacima Batuta, imala je samo godinu dana, a javnosti je poznat i skorašnji slučaj osmogodišnje Elene Krsmanović iz Resnika, kod Beograda. Ona je lane usmrćena u svojoj kući hicem iz lovačke puške, koja je stajala na stolu, posle povratka oca iz lova. Do danas je ostala misterija kako se tragedija dogodila.
Inače, procedura za dobijanje dozvole za oružje podrazumeva podnošenje zahteva policijskoj stanici u mestu prebivališta. Uz to se prilaže uverenje da se protiv podnosioca ne vodi krivični postupak, da je obučen u rukovanju vatrenim oružjem, kao i dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podneti zahtev.
Odobrenje će se izdati ako se u postupku utvrdi da nije osuđivan za krivična dela sa elementima nasilja, ni kažnjavan za prekršaje iz Zakona o javnom redu i miru i Zakona o oružju i municiji, da se protiv njega ne vodi krivični ili prekršajni postupak, i da izdavanjem odobrenja neće biti ugrožena lična i imovinska sigurnost drugih lica.
Novi Zakon o oružju trebalo bi da omogući efikasnu kontrolu posedovanja i prometa. Bitna novina je izdavanje oružanog lista kao biometrijskog dokumenta.
Osim toga, prema rečima Marka Miloševića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, tu su još dve ključne novine:
"Prva se tiče nabavljanja oružja, gde je predviđeno da pored dosadašnjih uslova podnosilac zahteva mora da preda opravdan zahtev za nabavku oružja - dokaz da mu je ugrožena lična bezbednost ili zbog prirode posla. Druga novina tiče se njegove zdravstvene sposobnosti, koju mora da dokazuje svakih pet godina lekarskim uverenjem", kaže Milošević.
Po izdavanju dozvole, MUP je dužan da obavesti izabranog lekara da je njegovom pacijentu izdata dozvola, a lekar je u obavezi da prijavi policiji sve promene zdravstvenog stanja ili sumnje koje bi mogle da utiču na rukovanje oružjem.
Novim zakonom dozvoljeno je i posedovanje suzavca i elektrošokova, čime će se povećati bezbednost građana za samoodbranu, a u nekim poslovima, kao što je privatno obezbeđenje, može doći do smislenije zamene vatrenog oružja elektoršokovima.
