Izvor: RTS, 04.Jun.2011, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobna bakterija nije zabeležena u Srbiji
Nijedan slučaj infekcije posebnom grupom crevne bakterije ešerihije koli zbog koje su mnoge države uvele mere predostrožnosti nije registrovan u Srbiji, rekla načelnik Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta "Batut" Jelena Obrenović.
Epidemiolog i načelnik Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta "Batut" Jelena Obrenović rekal je da u Srbiji nije registrovan nijedan slučaj infekcije posebnom grupom crevne bakterije - enterohemoragijska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ešerihija koli (EHEC) zbog koje su mnoge države uvele mere predostrožnosti i od koje je u Evropi umrlo 19 osoba.
Istakla je da se u slučaju epidemije u Nemačkoj radi o ešerihiji koli koja ulazi preko mukoze (površinskog sloja zida) creva i da ono što predstavlja problem ove grupe jeste da ona produkuje takozvani šiga lajk toksin, nešto slično vrsti toksina koju proizvode i šigele.
Prema rečima Obrenovićeve, taj toksin preko mukoze creva prolazi u krv i na taj način dospeva do bubrega zbog čega kod tog oboljenja, u težim slučajevima, može doći i do otkazivanja bubrega.
Objasnila je da je ešerihija koli velika grupa bakterija od kojih su neke bezopasne, a neke mogu izazvati veoma ozbiljna oboljenja.
Govoreći o merama prevencije, ona je naglasila je na prvom mestu higijena ruku, a naročito posle kontakta sa životinjama, jer su "rezervoar" ove bakterije životinje i to krupna stoka, goveda, telad...
Javiti se u bolnicu na vreme
Kada je reč o načinu lečenja takve infekcije, načelnik Klinike za infektivne bolesti na VMA Darko Nožić je rekao da je najvažnije javiti se u bolnicu na vreme kako bi se dobila infuzija, ako je u pitanju težak oblik zaraze.
"Najveća greška je uzimanje lekova na svoju ruku koji sprečavaju proliv jer se otrovi još više talože u organizmu. Ne treba se nikad sam lečiti i treba se javiti lekaru kako bi on odredio terapiju", naveo je Nožić, dodajući da je prvi simptom koji ukazuje na ešerihiju krvav proliv.
Naveo je da bolest može proteći sa blagim simptomima, a postoje i teški simptomi, jer se luče otrovi u creva i tako prodiru kroz organizam pri čemu, kako je rekao, može otkazati rad bubrega.
Na pitanje da li je takva vrsta bakterije primećena i ranije, Nožić je rekao da je postojala, ali da nije bila tako teškog oblika kao sada u nekim evropskim zemljama, jer se razvilo više toksičnih dejstava.
Kada je u pitanju kontrola voća i povrća koje se uvozi, načelnik poljoprivredne inspekcije u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Nenad Vujović je rekao da se redovno sprovode kontrole proizvoda na domaćem tržištu i da su poslednja ispitivanja pokazala da ne postoji mikrobiološka kontaminacija.
Rekao je da najpre kontroli pristupa fitosanitarna inspekcija, odnosno prvo se pregleda dokumentacija o zdravstvenom stanju pošiljke, koje obuhvata i pregled prevoznog sredstva i ambalaže, a zatim se uzimaju uzorci za ispitivanje prema propisanim procedurama.
"Na osnovu dobijenih rezultata samo onim proizvodima koji analize potvrde da su bezbedni, dozvoljava se uvoz i stavljanje na domaće tržište", rekao je Vujović.
Svetska zdravstvena organizacija navela je da su preliminarna genetska ispitivanja pokazala da je taj soj mutant dve različite bakterije ešerihije koli i da poseduje letalne gene, čime se može objasniti zbog čega je zaraza u Evropi tako širokih razmera i opasna, prenela je agencija AP.
Od 19 žrtava ešerihije koli, jedna osoba je iz Švedske koja se nedavno vratila iz Nemačke, a 18 smrtnih slučajeva je zabeležno u Nemačkoj.
Prema podacima regionalnih zdravstvenih vlasti, zaražno je više od 2.000 ljudi sa simptomima kao što su stomačni grčevi, proliv, povišena telesna temperatura i povraćanje.
