Izvor: Blic, 05.Jun.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobasica domaća, a sastojci brazilski
Banjaluka - Kobasice, salama, hrenovke ili sudžuk, koji se na policama supermarketa BiH prodaju kao domaći proizvodi vrlo često to nisu. Domaći mesoprerađivači, koji su u poslednje vreme digli glas zbog prekomernog uvoza mesa iz inostranstva i sami su uvoznici sirovog i smrznutog mesa, kao i klaoničkih proizvoda. Tako je najviše klaoničkih proizvoda u ovoj godini uvezeno iz Brazila i Argentine i to oko tri miliona KM.
Iz Udruženja poljoprivrednika BiH upozoravaju da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kupcima u stvari „podvaljuju" mesne prerađevine, koje u sebi imaju samo BH vodu, so i „domaću pamet". Sekretar Udruženja Sead Jelač tvrdi da je za takvo stanje odgovorna država, koja je dozvolila da se na deklaracijama proizvoda ne piše poreklo sirovina.
- Radi se o velikoj obmani domaćih potrošača. Ako se proizvod zove ’bosanski sudžuk’, onda kupac očekuje da je napravljen od domaće stoke. Kod nas se proizvodi prave od mesa koje je godinama zamrznuto ili mu je istekao rok, pa se iz inostranstva izvozi u bescenje - upozorava Jelač.
Mesporerađivači su, kaže, prvenstveno zainteresovani da se uvedu stroge kontrole i carine na uvoz finalnih proizvoda, jer zatezanje uvoza sirovina njima i ne ide u prilog. On upozorava da je meso iz trećih zemalja u BiH stizalo preko Makedonije i Crne Gore, sa obrascom EUR-1 i „čistim papirima".
Jelač kaže da će domaći stočni fond i dalje biti u opadanju, jer se mesna industrija nije orjentisala na domaću sirovinsku bazu. Trebalo bi, smatra, primeniti model mlekarske industrije koja podržava domaću proizvodnju.
Predsednik Udruženja potrošača BiH Mesud Lakota kaže da se u BiH uvozi meso treće klase. Korist od toga ima i država, jer ubire PDV, a i statistički se beleži kao domaća proizvodnja.
- Sve što ne zadovoljava standarde razvijenih zemalja kod nas glatko prolazi. Šta jedemo ne mogu da nam odgovore ni inspektori, jer nema kontrole od štale do trpeze - sirovina nikada nije ni bila u domaćim štalama - tvrdi Lakota.
Stojan Marinković, predsednik Komisije za zaštitu domaće proizvodnje BiH, koji i sam uvozi prasad za tov kaže da BiH proizvodi svega 30 do 40 odsto potreba tržišta.
- Imamo apsurdnu situaciju da pored 60 odsto manjka za tržište imamo oko 8.000 viška tovljenih svinja i oko 4.000 bikova. To znači da je neko uvozio nekontrolisano sa lažnim fakturama. Najveći problem je nelegalan uvoz i kupci s razlogom strahuju za sigurnost hrane koju kupuju - kaže Marinković. Međutim, da bi domaći mesporerađivači kupovali domaću stoku treba uvesti sezonske carine za uvoz proizvoda, po uzoru na druge potpisnice CEFTA sporazuma.
Izvoz peradi u Vijetnam
Meso peradi, naši proizvođači odnedavno su počeli da izvoze u Vijetnam, koji pokazuje apsurdnost vancarinskih barijera koje imamo prilikom izvoza u susedne zemlje i EU. „Nikakvim ekonomskim ni logičkim argumentima se ne može objasniti da u širem okruženju nismo konkurentni, a na drugom kraju sveta jesmo", kaže Igor Gavran, projekt menadžer Sektora za makroekonomiju Spoljnotrgovinske komore BiH.
Klaonički proizvodi iz Južne Amerike
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH u prva četiri meseca ove godine BiH je jestivih klaoničkih proizvoda najviše uvezla iz Brazila i Argentine, ukupne vrednosti tri miliona KM, kao i iz Nemačke - vrednosti oko 800.000 KM. Goveđeg mesa najviše stiglo iz Hrvatske - 5,7 miliona KM, i Holandije (1,5 miliona KM), s tim što oko jedan milion KM uvoza iz Hrvatske čini meso iz Austrije. Svinjetinu mahom uvozimo iz Nemačke, Austrije, Hrvatske i Mađarske. Ovčje meso skoro u celosti dolazi iz Australije, a deo tog uvoza iz trećih zemalja u BiH stiže preko posrednika. Meso peradi stiže iz Hrvatske, Holandije, Nemačke i Turske.
