Izvor: Radio 021, 04.Jul.2015, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko kontroliše šta je u knjigama za decu?
Nije svaka knjiga za decu, ali u dečijoj knjizi ne očekujete vic koji ima seksualnu konotaciju.
Mama ne zna ko je tata, a broj onih koji bi mogli da budu poredi se sa brojem trnja u žbunju - roditeljima nije smešno kada se takav vic nađe na prvoj strani knjige za decu.
Kada se na tako nešto naiđe, postavlja se pitanje ko kontroliše sadržaj knjiga za decu. "Vi spoljnog kontrolora nemate, ne možete ni da ga imate, ko bi to bio?", kaže Anđelka Ružić iz "Kreativnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << centra".
Tako je odgovornost na autoru i izdavaču. Pisac može da napiše sve što bi po njegovom mišljenju deci moglo da bude zabavno, ali i što bi knjigu dobro prodalo.
"Lascivna šala deci verovatno može biti smešna, ja verujem da mnogi od njih pričaju međusobno slične šale, druga je stvar da li odrasli treba da im takve šale i ponude", kaže socijalni psiholog Dragan Popadić.
U tom odnosu ponude i tražnje malo ko čini se vodi računa šta nam deca čitaju. Neki izdavači tvrde da oni uvek konsultuju stručnjake. "Da li je to psiholog, pedagog, učitelji, nastavnici, sama tema određuje saradnika", objašnjava Anđelka Ružić.
Ako roditelji već dođu u neprijatnu situaciju, pa deca pročitaju ono što nije za njih, nema povlačenja. "Roditelji ne treba da daju značaj u smislu prihvatanja takvih lascivnih komentara, sadržaja, kao nečega što je legitimno i u redu", navodi psiholog Milja Krivokuća.
Kako ni knjiga više nije bezbedna zona, stariji bi uvek trebalo da provere šta se krije iza korica.
