Izvor: Blic, 18.Jun.2014, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Književni tango Jergovića i Basare
„Gledajući - hteli ne hteli - doslovno sve, mi više ne vidimo ništa“, napisao je Basara u knjizi „Tušta i tma“, koja je plod intimne prepiske Basare i Miljenka Jergovića.
Dva nesumnjiva majstora pera Jergović i Basara u knjizi „Tušta i tma“ („Laguna“) vivisekciraju široku lepezu tema i dilema; od ličnih detalja i momenta svakodnevice, preko svega onoga što čini savremenu društvenopolitičku scenu, bližu i dalju istoriju, do uzleta u visoke sfere književnih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umetničkih polemika.
O čemu pišu
Od ličnih detalja, preko društvenopolitičke scene, do uzleta u visoke sfere književnih polemika
Ukratko, literarni tango u kojem reči i misli tvore korake koji odzvanjaju, strasne pokrete, stisak il‘ zagrljaj od kojeg se vrti u glavi... Njihova je prepiska upravo kao ta čuvena igra u kojoj muzički ritam podseća na marš, a kretnje plesača su vrhunska elegancija. A ako su nešto potpisali Basara i Jergović, neodoljiva i neretko crnohumorna duhovitost se podrazumeva. Slikovitosti radi, pomenimo par sekvenci.
„Tek sada, deset godina posle javnog Đinđićevog pogubljenja, postaje kristalno jasno koliko je Đinđićev projekat bio utopijski“, piše 11. 3. 2013. Basara Jergoviću, i nastavlja: „Kao čoveku blistave inteligencije morala mu je biti poznata snaga vekovne, već skamenjene srpske ideologije nereda i ratovanja protiv realnosti i svetske istorije. Ipak je, znajući da mnogo rizikuje, pokušao da nešto promeni. I - naravno - nije uspeo. I zato je platio najvišu cenu. A Srbija tek ima da je plaća.“
Dakle, čuvaj čast,
dragi Basara
Zanimljive su i njihove, gotovo iz pisma u pismo različite pozdravne rečenice: „Dosta za danas, Miljenko dragi“, „Dakle, čuvaj čast, dragi Basara“, „Čuvaj se i ljepo sanjaj“, „Šio nam ga Đura, a ti zdrav bio“, „Živ mi bio“...
U svom pismu, Jergović fokusira slikovite kadrove iz TV-snimaka pomenutog ubistva, piše o intervjuu koji je s Đinđićem radio ‘87 ili ‘88, gestovima koji su mu se dopadali i onima koji nisu, i pismo završava rečima: „Jedna Srbija, ona kojoj su ubili Đinđića, i danas stoji, zaustavljena u trenutku njegove smrti, i stajat će tako, pretpostavljam, do sljedećeg historijskog događaja. Opet katastrofalnog. Druga Srbija, ona koje se taj atentat ne tiče, živi svoju prošlost i samo se povremeno malo redizajnira ne bi li se svidjela bogatom svijetu, da ga ne plaši. I onda Vučić stavi one naočale na nos.“
Pišu Basara i Jergović o njima dragim ljudima, poput Branka Kukića, o velikim književnicima, o Srbima, Hrvatima, Tuđmanu, Miloševiću...
O svetskim trendovima takođe. „Povratak u varvarstvo - a ja mislim da je ovo što se događa u svetu upravo to - nužno podrazumeva varvarizaciju apsolutno svega. Procesi varvarizacije su vešto zabašureni šarenilom tehničkih dostignuća“, piše Basara. Potom pominje i eventualne (ne)postojeće modele pobune, što sa svoje strane čini i Jergović, koji, između ostalog, piše: „Iza ovog segmenta barbarizacije, iza ispraznih demonstracija u kojima se ljudi bune protiv nečega, a ne u ime nečega, stoji, čini mi se, poguba - dezideologizacije ljeve strane društva. Fašisti su, naime, dosljedno ostali fašisti, konzervativci su ostali konzervativci, a takozvani ljevičari jedu govna.“
Najčitanije SADA:
