Izvor: RTS, 26.Mar.2013, 21:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Knjige i kultura, nemamo pojma
Srpski maturant pročita tri knjige godišnje i retko posećuje muzeje. Generacija rođena ratnih devedestih voli izlaske i televiziju, ne voli klasiku, ne zna šta da misli o ljudskim pravima i demokratiji, malo zna o politici i nema idola. Tako, ukratko, razmišlja prosečan srpski maturant, pokazalo je istraživanje "Vrednosti i kulturni aktivizam mladih u Srbiji".
Prosečan srpski maturant voli izlaske, televiziju, ne voli klasiku i muzeje i ne zna šta da misle o ljudskim pravima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i demokratiji. Malo zna o politici i nema idola. Tako, ukratko, razmišlja generacija rođena ratnih devedesetih, pokazalo je istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka "Vrednosti i kulturni aktivizam mladih u Srbiji".
Sami sebi idoli – to kaže dva odsto maturanata. Ostali se većinom dive muzičarima Bori Đorđeviću, Marčelu, Karleuši, ali i sportistima Dejanu Bodirogi, Mesiju, Ronaldu. Ima onih koji pominju Legiju i Gadafija, ali u manjem procentu.
Bogdana Opačić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kaže da su na trećem mestu idoli iz privatne sfere, porodica, prijatelji i profesori, što je iznenadilo autore istraživanja.
"To znači da biti popularan i moćan više nisu najbitnije stavke u životu mladih nego da oni već počinju da cene kvalitete osoba koje su im najbliže. Tek na pretposlednjem mestu se nalaze neki političari i vojskovođe", objašnjava Opačićeva.
Maturanti provode slobodno vreme sa prijateljima (48,5 odsto), uz televizor (48,3) ili internet (37,1 odsto). Ali zato retko posećuje kulturne ustanove – jednom do tri puta godišnje odu na koncet ili u muzej. Jednu do tri knjige za godinu dana pročita tek nešto više od trećine mladih.
"Najčešće su okrenuti zabavi i razonodi, i maturanti koji pokazuju više tradicionaoni stav, oni su nekako najviše okrenuti sportu. Dakle, oni će pre izabrati neki sportski događaj nego kulturni, dok su oni drugi, okrenuti su prijateljima i vole da izađu", kaže Bojana Subašić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Svaki četvrti ili peti maturant protivi se kontaktu sa drugim narodima. Svaki drugi, nekada i češće, netrpeljiv je prema Albancima, (65,2 odsto), Romima (48 odsto), Hrvatima (43 odsto). To zabrinjava, ali brine i što tek svaki četvrti maturant zna da navede po jednu demokratsku vrednost.
"Nakon 10 godina života pod određenim društvenim uređenjima određenom društvenom sistemu ne znate da navedete neke elementarne norme na kojima je taj sistem sistem zasnovan. To nam pokazuje neuspeh brojnih mnogobrojnih činilaca u tom smislu. Poput obrazovanja građanskog vaspitanja poput porodice, širih društvenih faktora", kaže psiholog Zoran Pavlović.
U istraživanju je ispitano gotovo 2.000 maturanata iz više od 20 gradova u Srbiji.
