Izvor: B92, 25.Maj.2020, 13:56

Klimatske promene: Top 10 saveta za borbu protiv zagađenja

Život bez automobila, manji broj letova i veganska ishrana najbolji su načini da ljudi smnje uticaj na klimatske promene.

I dalje možemo da se borimo protiv klimatskih promena - ali samo ukoliko su ljudi spremni da prihvate krupne promene u načinu života, pokazuje nedavno sprovedeno istraživanje.

Autori su sastavili spisak najboljih načina da ljudi smanje vlastiti karbonski otisak.

Reakcija na krizu izazvanu Kovidom-19 pokazala je da je javnost voljna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da prihvati radikalne promene ukoliko to smatraju neophodnim, objašnjavaju oni.

Zaštita planete mora da postane prva dužnost svih donosioca odluka, tvrde istraživači.

Na vrhu spiska nalazi se život bez automobila, koji u proseku smanjuje ekvivalent 2,04 tone ugljen-dioksida po osobi godišnje.

Za ovim sledi vožnja automobila na struju - 1,95 tona ugljen-dioksida po osobi godišnje - i jedan let aviona na daleku destinaciju godišnje - 1,68 tona uljen-dioksida po osobi godišnje.

Prelazak na vegansku ishranu bi pomogao, ali manje nego u slučaju saobraćaja.

Kaže se da su popularne aktivnosti kao što je recikliranje važne, ali da ne smanjuju baš toliko emisije.

"Potrebna nam je potpuno promena mentalnog sklopa", rekla je za BBC vodeća autorka studije, doktorka Dijana Ivanova sa Univerziteta u Lidsu.

"Moramo da se složimo oko toga koliko svako od nas sme da emituje ugljenika u okviru onoga što planeta može da podnese - a zatim da živimo u tim okvirima."

"Top 10 opcija nam je sada dostupno, bez potrebe za kontroverznim i skupim novim tehnologijama."

Doktorka Ivanova kaže da je izolacija zbog virusa korona pokazala da mnogi ljudi mogu da žive bez automobila ukoliko se unaprede javni prevoz, pešačenje i vožnja bicikla.

U njenom istraživanju su istaknuti imućni ljudi, koji obično više lete, voze veća kola i troše najviše.

Ona je rekla: "Čitav svet pati od klimatskih promena, ali nije prosečna osoba ta koja leti redovno - radi se o maloj grupi ljudi, a opet avio saobraćaj nije dovoljno oporezovan. To je moralno pitanje."

Studija, koja će uskoro biti objavljena u časopisu Envajronmental riserč leters (Environmental Research Letters), kaže da su sledeće stvari vredne, ali od manje koristi po klimu: zeleni krovovi, korišćenje manje papira, kupovina trajnijih artikala, smanjenje termostata - i recikliranje, koje pravi uštedu ekvivalentnu 0,01 toni ugljen-dioksida godišnje, tvrdi doktorka Ivanova.

Neki od nalaza biće dovedeni u pitanje. Ankete pokazuju da neki ljudi misle da je klima jednako važna kao i virus, na primer, ali neki drugi ne misle tako.

Profesor Tomi Vidman, sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu, u Australiji, rekao je: "Ovo je važna studija. Ali ona se bavi samo karbonskim otiskom, ali ne i drugim posledicama, kao što je oskudica vode zbog iskopavanja litijuma za automobilske akumulatore na struju."

Libi Pik, iz ekspertske grupe Zelena alijansa, rekla je za BBC: "Ljudi ne treba da prestanu sa dobrim praksama kao što su recikliranje, koje štedi malo ugljenika, ali zato sprečava nagomilavanje otpada i čuva resurse."

"Bolji dizajn omogućava ljudima da kupuje manje, ali kvalitetniju opremu i žive u zgradama koje imaju manji karbonski otisak. Ove uštede nisu nužno pokrivene ovom studijom."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...