Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Dec.2010, 02:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kiprijanu: Dijalog Beograda i Prištine što pre

NIKOZIJA -

Ministar spoljnih poslova Kipra Markos Kiprijanu, izrazio je nadu da će dijalog Beograda i Prištine početi što je moguće pre.

Kiprijanu (50), koji danas dolazi u posetu Srbiji, ponovio je stav zvanične Nikozije da Kipar u potpunosti podržava i poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i da neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

"Naša je pozicija da je pokrajina Kosovo i Metohija integralni deo Srbije i prema rezoluciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 1244 Saveta bezbednosti UN tom teritorijom privremeno i dalje upravlja UNMIK", rekao je juče Kiprijanu u intervjuu Tanjugu.

Put ka EU težak i dug

Šef kiparske diplomatije je istovremeno ukazao na činjenicu od "izuzetnog značaja" u vezi savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

"Odlukom Suda je potvrđena legalna osnova statusa Kosova, time što obavezujuća rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ostaje na snazi", istakao je Kiprijanu.

On je, takođe, podsetio da je septembarskom rezolucijom Generalne skupštine UN koju su zajednički podneli Srbija i EU, naglašena "nužnost" dijaloga između Beograda i Prištine "kao puta napred koji je EU spremna da pomogne".

Kiparski ministar je istakao da njegova zemlja, takođe, snažno podržava prijem Srbije u EU, kao i da su značajni napori koje vlasti u Beogradu čine na putu kao ostvarenju tog cilja.

"Svim građanima Srbije treba da bude jasno da je put ka EU koliko težak, toliko i dug. Potrebni su veliki napori zemlje kandidata i Srbija čini značajne žrtve", smatra on.

Otuda, kako je rekao, Kipar veruje da takvi napori Srbije treba da budu prepoznati i uvaženi i na odgovarajući način nagrađeni.

"Mi smo unutar EU bili među najzdušnijim podržavaocima za institucionalni početak i prihvatanje težnji Srbije prema Uniji i to ćemo i nastaviti", poručio je Kiprijanu.

Širenje EU 2014. - "veliki prasak"

Ministar je primetio da se Srbija trenutno suočava sa izazovom dobijanja kandidature za EU do kraja 2011. godine.

Prema njegovim rečima, odgovor srpske vlade na ogroman paket pitanja koja je Evropska komisija nedavno predala srpskim vlastima biće osnova na kojoj će u EK biti izgrađeno mišljenje i preporuka Savetu EU.

On je takođe ukazao na oktobarske zaključke Saveta EU, koji govore da će dalji koraci na srpskom putu ka EU biti preduzeti kada Savet jednoglasno odluči da puna saradnja sa Beograda sa Haškim tribunalom "postoji ili nastavlja da postoji".

"Mi ohrabrujemo Srbiju da nastavi saradnju sa Tribunalom na traženom nivou kako bi omogućila sebi put ka EU," kazao je ministar Kiprijanu.

Šef diplomatije Kipra je podsetio da je proširenje EU 2004. bilo najveće u istoriji Unije i okarakterisano kao "veliki prasak", zbog efekta koje je imalo za evropski kontinent.

Međutim, istakao je on, mozaik EU može biti u potpunosti sklopljen "samo sa pristupanjem zemalja Zapadnog Balkana".

"To je izazov pred EU i izazov pred državama Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, ključnog igrača u regionu", smatra Kiprijanu.

Dela Turske ne prate reči

Iskustvo Kipra na putu ka EU, i to kao male zemlje, bi moglo, veruje Kiprijanu, biti od značaja za Srbiju, i Kipar je spreman da pomogne i podeli ta iskustva sa Srbijom.

Prema njegovom mišljenju, ekonomski odnosi su važan element u bilateralnim odnosima između dve države i u tom kontekstu Kiprijanu je izrazio veru da "ima prostora i šansi za dalje istraživanje, posebno u trgovini, investicijama i turizmu".

"Ovaj potencijal je identifikovan i mi smo uključili ova pitanja visoko na dnevnom redu naših bilateralnih odnosa", zaključio je Kiprijanu.

Govoreći o situaciji na podeljenom Kipru, ministar Kiprijanu je podsetio da je sadašnji krug pregovora u koje su uključeni predsednik Dimitris Hristofijas i vođa Turaka sa severa ostrva Derviš Eroglu počeo 2008. godine, ali da nije dostignut očekivani nivo, mada je neka usklađenost ostvarena u pogledu uprave, privrede i pitanja EU.

Kiprijanu je izneo da obostrano dogovorena osnova za rešenje podrazumeva: dvozonsku federaciju dve zajednice, u jednoj državi sa jedinstvenim i nedeljivim suverenitetom, jedno državljanstvo i jedno međunarodno predstavljanje.

"Umešanost Turske nastavlja da ima negativan uticaj. Mada javno izražavaju svoju podršku sadašnjem pregovaračkom procesu, njihova dela ne prate reči. Turska nastavlja da promoviše rešenje ‘dve države i dva naroda’. Takva pozicija ide suprotno dogovorenoj osnovi za rešenje", izneo je Kiprijanu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...