Izvor: Blic, 21.Apr.2014, 20:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kina kupuje rudnike kao na rasprodaji

Odluka kineske državne firme da kupi rudnik bakra u Peruu pokazuje da je privreda ove zemlje i dalje gladna za svetskim sirovinama. Kineske državne kompanije su od 1995. u rudarske poslove uložile više od 163 milijarde evra

Kineski konzorcijum na čijem čelu je MMG podružnicom državne firme za trgovinu metalima “Minmetals” za rudnik Las Bambas rudarskom gigantu “Glenkoru” isplatio je u kešu 4,22 milijarde evra.

Prema pisanju “Dejli telegrafa”, potez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je već dugo očekivan. Naime, „Glenkor“ je praktično bio primoran da proda jedan od svojih najvećih rudnika Kinezima kako bi osigurao da vlasti u Pekingu odobre njegovo više od 25 milijardi evra vredno preuzimanje druge velike rudarske kompanije „Ekstrata“, zbog straha od stvaranja monopola. Ipak, ova transakcija uvešće „Minmetals“ u klub vodećih svetskih proizvođača bakra.

Na lageru imaju 1.200 Empajera

Zbog variranja cene rude gvožđa u kineskim lukama se trenutno nalaze ogromne zalihe ove rude. Prema informacijama Rojtersa, ove lučke zalihe su prošle nedelje dostigle skoro rekordnih 108 miliona tona. Od tog gvožđa bi mogao da se proizvede čelik za izgradnju skoro 1.200 njujorških “Empajer stejt bildinga”.

- Ovo za Kinu nije od kratkoročne važnosti. Teško je naći rudnik tako dobrog kvaliteta, to je baš retka prilika - kaže za “Volstrit džornal” Frenk Tang, analitičar metala u investicionoj banci “Nort skver blu ouk”.

“Minmetals” je kompanija koju kineska vlada često angažuje u strateškim kupovinama metala u inostranstvu. Ona je 2008, dok je Kina tek počinjala ovaj tip investiranja, preuzela rudnik gvožđa u zapadnoafričkoj državi Mauritaniji, a naredne godine “Minmetals” je platio milijardu evra za autralijskog proizvođača cinka “OZ minerals”.

Afrika je u poslednje vreme jedna od glavnih meta kineskih investicija u sirovine, pa je tako “Tijanđin minerals” prošle godine za 16,5 odsto vlasništva u rudniku gvožđa u Sijera Leoneu platio 650 miliona evra.

50 milijardi evra je Kina prošle godine potrošila na sirovine u inostranstvu, od čega je više od polovine otišlo na naftu i gas

Kineski gigant za proizvodnju zlata “Ziđin grup” iz Fuđijana dobio je prošle godine dozvolu za preuzimanje “Norton gold fildsa”, najveće australijske kompanije koja se bavi kopanjem zlata. “Ziđin grup” planira da u narednih nekoliko godina potroši 3,6 milijardi evra na investicije u inostranstvu.

Najveće investicije „Minmetals”: rudnici bakra u Peruu i Australiji, rudnik gvožđa u Mauritaniji “Tijanđin minerals”: udeo u vlasništvu rudnika gvožđa u Sijera Leoneu “Ziđin grup”: najmanje šest rudnika zlata u Rusiji, Mongoliji, Tadžikistanu i Australiji

Prema podacima “Dealodžika”, informacione platforme koju koriste investicione banke, kineske državne kompanije su od 1995. u inostranstvu na razne rudarske poslove potrošile više od 163 milijarde evra.

Kina je zbog ogromnih deviznih rezervi, koje iznose 2.859 milijardi dolara, podigla limit za investiranje u sirovine u inostranstvu na milijardu dolara bez dozvole vlasti. Do sada su firme za svako trošenje preko 300 miliona dolara morale da pitanju centralne vlasti u Pekingu.

Kineska privreda je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast od 7,4 odsto, koji je veći od očekivanog. Odluka rukovodstva sa poslednjeg kongresa Komunističke partije da se razvoj zemlje sve više bazira na domaćoj potrošnji mogla bi da utiče na smanjenje uvoza sirovina, iako poslednja akvizicija u Južnoj Americi ne govori u prilog tome.

Kupuju i hranu

Kineska državna firma za trgovinu pšenicom “Kofko” kupila je 51 odsto Nidere, holandskog trgovca tim hlebnim žitom, a pretpostavlja se da je za to dala oko 870 miliona evra. Kina uvozi ogromne količine soje iz Argentine i Brazila, a investira u poljoprivredu i u istočnoj Evropi.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...

Capital.ba: Kina kupuje rudnike kao na rasprodaji