Izvor: Večernje novosti, 07.Mar.2015, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazne za silovanje kao za marihuanu
PRESUDA Marijanu Petkovskom (24), koga je Viši sud u Beogradu osudio na tri godine i četiri meseca zatvora zbog silovanja mlade devojke, kojoj je naneo teške telesne povrede, izazvala je revolt ženskih organizacija. Poređenja radi, tolika kazna izriče se za posedovanje malih količina marihuane, a predviđena kazna za teži oblik obljube je između tri i 10 godina. Petkovski je dobio minimalnu kaznu bez obzira što je povratnik. - Autonomni ženski centar i mreža "Žene protiv nasilja" najoštrije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << protestuju povodom vesti da je silovatelju povratniku izrečena veoma blaga prvostepena osuda i da mu je do pravnosnažnosti određen kućni pritvor - kaže Aleksandra Nestorov iz Mreže. - Okrivljeni je već jednom, u sudskom postupku koji se vodi zbog bludnih radnji od ranije, pušten iz pritvora, čime je sud stvorio uslove da ponovo siluje. Ona navodi da, osim činjenice da seksualno nasilje u najvećem broju slučajeva ostaje neprijavljeno, da se vode dugi sudski procesi u kojima se od žena koje su preživele seksualno nasilje traži da više puta ponavljaju iskaz, zatim, da imamo zastarelu definiciju krivičnog dela silovanja i da ne postoje krizni centri za žrtve, Srbija ovakvim presudama ne ohrabruje žene da prijave nasilje. Marijan Petkovski nije jedini povratnik koji je odmah po puštanju na slobodu uništio nekome život. Policija je ovih dana uhapsila i Milovana Mišića iz Beloinja zbog sumnji da je ubio i silovao 82-godišnju staricu u Svrljigu. I on je već robijao 13 godina zbog ubistva 66-godišnje komšinice. Kada su u pitanju silovatelji, odbrana tokom suđenja obično izriče olakšavajuće okolnosti za optuženog, pa prvostepeni sud ne izriče maksimalnu kaznu. I još kad branilac podnese žalbu i traži smanjenje kazne, pa optuženi podnese zahtev za vanredno ublažavanje kazne i argumentuje ga medicinskom dokumentacijom o bolesti, kazna može biti prepolovljena, a osuđeni zbog dobrog vladanja brzo izaći na uslovnu slobodu!VIŠE OD POLA POVRATNICI ZVANIČNE procene pravosudnih vlasti su da je u našim kaznionama između 65 i 70 odsto povratnika. Zanimljivo je da su najređi povratnici ubice, ali silovatelji spadaju u češće. Predrasuda je da je najmanje povratnika među maloletnicima. Tačnije, oni se u zatvor vraćaju najčešće kao punoletni. Po rečima Vanje Macanović, advokatice Autonomnog ženskog centra, izrazit je disparitet i između ukupnog broja policijskih intervencija, broja podnetih krivičnih prijava i osuđenih kad je u pitanju nasilje u porodici. Po pravilu, samo polovina nasilnika biva osuđena, i to najčešće na uslovne kazne. Zatvor ne dobije ni svaki deseti! - Gotovo trećina postupaka pred tužilaštvom završava se obustavom ili odustajanjem tužioca, a sankcije u prvostepenom postupku su u 66,6 odsto uslovne osude, 3,3 odsto je novčanih kazni, 1,6 odsto sudskih opomena... Zatvorske kazne obično traju četiri meseca. Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić ne slaže se da je naša kaznena politika blaga, naprotiv. Kaže da su kazne među najstrožim u Evropi, i to od 2009. kada je tadašnje Ministarstvo pravde "paušalno ocenilo da je kaznena politika blaga i povećalo kazne i kad nije bilo potrebe": - Nedavno nam je gost iz Nemačke rekao da je tamo čovek dobio godinu dana zatvora zbog 50 grama heroina, i to ocenio kao strogo. Kad smo objasnili da je kod nas kazna za toliku količinu marihuane tri godine, bio je zgranut. Zato su trećina zatvorenika ovde narkomani.
Nastavak na Večernje novosti...
