Izvor: Politika, 07.Feb.2012, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katar - Na jastuku zemnog gasa
Dolazak u Katar
Doleteli smo preko Istanbula Turkiš Ervejzom, jula 2010.-te. Ja sam imao standardni problem kada letim s Turcima jer stalno misle da sam njihov i obraćaju mi se na turskom. Ovog puta je bio neki stjuart u avionu koji kao da mi nije verovao i tek iz trećeg puta je shvatia da treba da mi se braća na engleskom kao i ostalima. Elem, sleteli smo konačno. 3500km od Srbije vazdušnom linijom i jedan sat ispred vremenski.
(foto mapping specialists)
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
U Dohi je u sred noći bilo 38 stepeni. Prvi utisak? Iako je aerodrom veoma moderan, procedure slična kao i drugde, ipak sam mislio da smo sleteli na drugu planetu, na primer na Mars u nastavku „Totalnog opoziva“ gde se atmosfera tek formira ili nešto slično.
Sačekao nas je vozač Energoprojekta, Bašir, Indijac. Na parkingu aerodroma sam primetio parkirana samo "dobra" vozila, po našim merilima - Tojote, Nisani... I naš je bio neki "besni" džip, visok i ogroman, u koji je moglo da se smesti cela crnogorska emigracija i to bez da se guraju. Smešteni smo u kompanijskim kućama ili vilama. Svako ima svoju sobu sa kupatilom, u prizemlju je ogroman dnevni boravak sa trpezarijom i kuhinjom i kožnim garniturama, TV-om. Prvo što sam primetio je da ništa nije bilo zaključano. Smestio sam se i prespavao do sutra.
Kompanija
Odspavali smo malo duže i onda je vozac došao po nas i odvezao nas do kompanije. Tu sam se upoznao sa svima, prošao celu kompaniju i nisam upamtio ničije ime, kako to inače biva. Posao sa struče strane nije ništa posebno, ali je zavučen i upetljan u papire i silne procedure. Trebaće par nedelja da to provalim. Na posao se ide i vraća se nazad kompanijskim automobilima. Trebalo bi da dobijem svoj auto uskoro. Radi se 6 dana u nedelji, osim petka.
Život u Dohi
Ovde je život bez klime nezamisliv, strašne su vrućine, tako da svuda, u svakoj prostoriji, u svakoj zgradi, u kolima, stalno rade ogromne klime. Ovde je kletva "dabogda ti crkla klima" jer nema veće nesreće od te. Šetnje nisu moguće nikada, a kamo li džoging. U sobi gde spavam, kao i drugde, stalno radi klima, 24 sata dnevno. Preko dana je napolju oko 50 stepeni, pa su čak i radnje, nekoliko sati oko podneva zatvorene, a obustavljaju se i radovi na gradilištima. Noću temperatura pada na oko 35 stepeni.
Na slavinama postoje vruća i vrela voda. Hladne nema. I tom vrućom vodom je nemoguće tuširati se. Ovo je posledica toga što svaki objekat ima tank sa vodom koji je direktno izložen suncu i voda se delimično ohladi tek pred jutro. Danas sam saznao da ko plati da se izoluje tank, nema tih problema, a takvih je vrlo malo. Imam tu sreću da sam smešten pored „kompaunda“, sportskog kompleksa koji je vlasništvo kompanije, pa je samim tim korišćenje istog besplatno za zaposlene. U prevodu, džaba tenis i bazen od 8-22. Na bazenu sam svaki dan posle posla, a u petak sam proveo pola dana tamo.
Imam samo dva minuta pešice do bazena, prilika kakva se ne propušta. Inače, kako je sve ovde naopako, tako se voda u bazenu HLADI da bi ljudi mogli da se kupaju. Ceo kompleks je širom i stalno otvoren, a unutra je i klimatizovan prostor sa plazma televizorom i kožnim foteljama na rasklapanje, frižiderima, sve po povoljnoj ceni – odnosno „za dž“. I dalje sam pod utiskom činjenice da su sve kuće, vile, dvorišta, stalno otključani. Ništa se ne zaključava i ništa se ne krade, a automobili nemaju alarme. Čak i kompanija sa svom imovinom stalno stoji otključana i tamo može da se ode i u sred noći.
Nema kriminala ali ima saobraćajki
U moru je kupanje u ovo doba godine nemoguće jer je more plitko i voda je vrela i puna meduza. Doha je veliki grad, sa novim putevima, infrastrukturom, zgradama. Građena je u obliku poluprstenova sa poprečnim ulicama, dakle planski. Ulice su fantastično široke, dosta ih je i sa po tri trake u jednom smeru. Saobraćaj nije opterećen kao u Beogradu, ali se vozi ludački. I ovde se vozi katastrofalno. Retko ko daje žmigavac, stalno se sudaraju, a trke ulicama su uobičajene kad su domaći Katarci u pitanju. Doha je s razlogom grad sa ogromnim brojem saobraćajnih nesreća. S toga nije ni čudo što sam za ovih nedelju dana već video dve saobraćajke.
Domaći Katarci čine manjinu stanovništva, ali spadaju u najbogatije i po zakonu jedino oni mogu da poseduju zemlju. Uočljivi su jer nose jedino tradicionalna duga, bela odela sa "smotuljkom" na glavi. Žene nose crne odore i uglavnom su prekrivenog lica. Ovde ima puno stranaca, što je odmah i uočljivo. Najviše ima Indijaca, Filipinaca i Pakistanaca. Stoga je i hrana jako raznovrsna, mada ja izbegavam da eksperimentišem.
Unutrašnjost jednog od najvećih šoping-centara u Dohi (foto travel.webshots.com)
Na poslu se uglavnom klopa na pauzi u nekom restorančiću. Naši najviše jede kod nekog Indijca, tu u blizini, koji je dobio proslavljeni nadimak Mile Trovač, ili u turskom restoranu koji je malo dalje i gde je klopa bolja, ali skuplja. Turska hrana je slična našoj (dobije se čak i neka vrsta turšije), iako ja i dalje tvrdim da je srpska hrana uz kinesku najbolja. Mada, meni ništa nije smetalo, i neće mi smetati, da uživam u raznim vrstama hrane.
U Dohi postoji nekoliko velikih tržnih centara koji u mnogome liče na naš „Delta siti“ ili „Ušće“. Cene u marketima su znatno više, jedino je jeftinija voda (!) i benzin. Voda je jeftinija dva puta, a benzin 5-7 puta. Izbor u marketima je kao i u našim. Isprva se, kao i svuda u inostranstvu, učini da je veći, međutim, vremenom postane jasno da je samo drugačiji. Tehnika je skuplja i nije preporučljivo kupovati bilo šta osim televizora.
Gužve u tržnim centrima su standardna stvar i tu ustvari postaje jasno koliko se ovaj deo sveta razlikuje od ostatka. Juče me, na primer, na parkingu ispred marketa, sačekao parkiran džip sa leopardom na suvozačevom mestu. Interesantne su bile reakcije ljudi kada su shvatili da je tu, iza stakla, pravi, živi leopard.
Dobrodošli u arapsku zemlju peska, prirodnog gasa i nafte...
Jovica Stojanović, Doha, Katar
objavljeno: 08.02.2012.
