Izvor: RTS, 01.Jul.2013, 22:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić traži odbacivanje optužnice

Bivši predsednik RS Radovan Karadžić zatražio odbacivanje optužnice protiv njega, zbog, kako je rekao, nelegalnosti naslednika haškog suda, Međunarodnog pravosudnog Mehanizma.

Optuženi Radovan Karadžić zatražio je od raspravnog veća Tribunala u Hagu da odbaci optužnicu protiv njega zbog, kako kaže, nelegalnosti rezidualnog mehanizma - naslednika tog suda, koji bi trebalo da odlučuje o njegovoj žalbi, ukoliko bude osuđen.

Karadžiću se u Tribunalu sudi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.

Inače, međunarodni pravosudni Mehanizam - telo koje će naslediti Tribunal - danas je zvanično počeo da radi.

Tribunal će nastaviti uporedo da radi sve dok ne budu izrečene prvostepene presude u tekućim suđenjima Karadžiću, bivšem komandantu Vojske RS Ratku Mladiću, nekadašnjem lideru Srba u Hrvatskoj Goranu Hadžiću i lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju.

O žalbama na te presude, međutim, odlučivaće sudije Mehanizma.

U današnjem podnesku, Karadžić je zatražio da optužbe protiv njega budu odbačene, argumentujući da Savet bezbednosti UN nije imao pravo da sudska ovlašćenja Tribunala prenese na Mehanizam koji je stoga, kako on smatra, nelegalan.

Mehanizam, prema odbrani, nema ovlašćenja da razmatra i odlučuje o žalbi koju će Karadžić uložiti na prvostepenu presudu.

Karadžić je u podnesku podvukao da je Savet bezbednosti ovlašćenja Tribunala "ugasio" i, istovremeno, ih preneo na "novi Tribunal" za čije kreiranje nije ni bio nadležan.

Podsećajući da je, formirajući haški Tribunal 1993. godine, Savet bezbednosti UN ocenio da su događaji u bivšoj Jugoslaviji "pretnja miru i bezbednosti", prema članu 7. svoje Povelje, odbrana je naglasila da je bilo neophodno utvrditi da li je ta pretnja postojala i 2010. godine kada je Savet osnovao Mehanizam, odnosno "novi Tribunal".

"Da li bi bilo razumno 2010. bombardovati Banja Luku zbog događaja iz 1992-95? Da li bi bilo razumno nametnuti ekonomsku blokadu Republike Srpske danas u odgovoru na događaje 1992-95? Kako, onda, može biti razumno iskoristiti ovlašćenja iz poglavlja 7. Povelje Saveta bezbednosti UN za stvaranje novog Tribunala da sudi za zločine počinjene 1992-95?", pitao je Karadžić.

Stav odbrane je i da stvaranje Mehanizma ne može biti opravdano potrebom da se okonča rad Tribunala.

"Iako je Savet bezbednosti imao pravo da stvori Tribunal i ovlasti ga da okonča svoj rad, 2010. je formirao potpuno novi Tribunal sa novim statutom, novim pravilima o postupku i dokazima, novim sudijama, novim sekretarom i novim tužiocem", navedeno je u podnesku.

Napominjući da je Savet bezbednosti mogao da zadrži Tribunal do završetka svih žalbenih postupaka ili da naloži okončanje nezavršenih postupaka pred sudovima u bivšoj Jugoslaviji, odbrana je zaključila da "zato što 2010. u bivšoj Jugoslaviji nije postojala trajna pretnja miru i stabilnosti, Savet bezbednosti nije imao vlast da stvori novi Tribunal da sudi u tim postupcima".

Karadžić navodi i da mu je pravilima Mehanizma uskraćena pravna pomoć u vrednosti od 230.000 evra od one koju trenutno uživa.

"Nova pravila će negativno uticati na Karadžićevo pravo na pravičan i brz žalbeni postupak", ocenila je odbrana u podnesku raspravnom veću.

Tražeći odbacivanje svih optužbi, Karadžić je naznačio i da "ne bi imao primedbi" da, pre toga, Savet bezbednosti UN, u roku od dva meseca, odluči da li će mu omogućiti da se žali pred Tribunalom ili da o njegovoj žalbi odluči neki sud u bivšoj Jugoslaviji.

Nastavak na RTS...