Izvor: RTS, 30.Jun.2010, 19:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karadžić: Vojni štab u zgradi “Oslobođenja"

Svedok optužbe, francuski zvaničnik koji je u Sarajevu bio na službi u UN, negirao tvrdnju Radovana Karadžića da je u zgradi lista Oslobođenje u Sarajevu 1993. bio štab jedne od brigada Armije BiH. Hag traži da Pariz dostavi dokumenta Karadžiću.

Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je danas pred Tribunalom u Hagu da je u zgradi lista Oslobođenje u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sarajevu 1993. godine bio štab jedne od brigada Armije BiH i da je sa krova te zgrade delovao bacač raketa, te je Karadžić aludirao da je ta zgrada bila legitiman vojni cilj.

Zaštićeni svedok optužbe KDž-185, francuski zvaničnik koji je u Sarajevu tada bio na službi u UN, negirao je tu tvrdnju.

"Ja sam šest meseci živeo preko puta zgrade Oslobođenja i nikada tu nisam video bosanske vojnike. Osim toga, artiljerijski napadi na tu zgradu počeli su prilično rano, odmah pošto je počeo rat, a tada Armija BiH (ABiH) još nije imala komande brigada", rekao je svedok.

Sugerišući da je Oslobođenje bilo legitiman vojni cilj, Karadžić je uzvratio da većina vojnika ABiH nije imala uniforme, već su bili u civilu, ali je svedok na to odgovorio da su pripadnici ABiH imali obeležja.

Karadžić je tvrdio i da je eksploziv za ABiH bio švercovan u bocama za kiseonik koje su u Sarajevo dopremane u humanitarnim konvojima Unprofora.

"To je potvrdio u svojim memoarima i general Rasim Delić. Naši vojnici su pretovarali te boce i nisu znali šta je u njima, a muslimani su se tome smejali", rekao je Karadžić.

Bivšem predsedniku Republike Srpske Tribunal sudi po optužnici za terorisanje civila u Sarajevu, genocid u Srebrenici i još osam opština, etničko čišćenje nesrba širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95. godine.

Hag traži da Pariz dostavi dokumenta

Tribunal u Hagu je dao nalog Francuskoj da nađe i Karadžiću dostavi obaveštajna dokumenta o dve eksplozije na sarajevskoj pijaci Markale i o tvrdnjama da su muslimanske snage ubijale civile u Sarajevu 1992-95. godine.

Pretresno veće Tribunala istovremeno je odbilo Karadžićev zahtev da obaveže Francusku na dostavljanje mnoštva drugih dokumenata.

Sudije su obavezale Vladu Francuske da "sprovede pretragu za dokumentima koje optuženi traži" i dostavi ih Karadžićevoj odbrani.

Taj nalog odnosi se na "sve izveštaje obaveštajnih i bezbednosnih službi ili francuskih pripadnika Unprofora koji se odnose na eksplozije na pijaci Markale u Sarajevu, 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995 godine".

Tribunal je, takođe, obavezao Francusku da Karadžiću dostavi "sve izveštaje specijalnog interventnog odreda Žandarmerije ili drugih francuskih agencija i odeljenja u kojima je naznačeno da bosanski muslimani u Sarajevu ubijaju sopstveni narod između aprila 1992. i decembra 1995. godine".

Pretresno veće je francuskim vlastima dalo rok do 28. jula da odgovore na nalog, a do 20. jula da Tribunal obaveste da li su ti dokumenti zaštićeni u interesu nacionalne bezbednosti.

Na sličan nalog Nemačkoj, vlasti u Berlinu su nedavno odgovorile Tribunalu da su pretragom utvrdile da takvi dokumenti nisu u njihovom posedu.

Karadžićeva odbrana je uzvratila ocenom da to nije tačno, ukazavši nemačkoj vladi na dodatne pokazatelje da traženi dokumenti o isporukama oružja bosanskim muslimanima sa nemačke teritorije postoje i da ih Nemačka ima.

Nastavak na RTS...