Izvor: RTS, 25.Okt.2017, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sprečiti odliv radne snage
Srbija i dalje ima poteškoća da kvalifikovanu radnu snagu zadrži u Srbiji. Za razliku od prethodnih generacija emigranata, sada odlaze uglavnom mladi i visokoobrazovani. Stručnjaci, pre svega, smatraju da mora da se promeni sistem obrazovanja.
Isti problem za sve delove Srbije - nedostatak radne snage. To je utisak predsednika Privredne komore Srbije iz razgovora sa domaćim i stranim privrednicima koji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posluju u našoj zemlji.
"Uzrok tome nije samo stanje srpske ekonomije, već potreba za radnom snagom u Nemačkoj i Austriji, a sada i u Slovačkoj, Češkoj i Rumuniji. Te zemlje su promenile zakonodavstvo i olakšale migraciju radne snage", rekao je predsednik PKS Marko Čadež.
Svake godine sertifikat "Dobre prakse" od lekarske komore Srbije zatraži između 800 i 1.000 lekara. Ipak, nema potvde da li toliko njih i dobije posao u inostranstvu. Odlaze i građevinari i putari, pa radnike u toj oblasti uvozimo.
"Iz BiH i iz Albanije, znači nema dovoljno - od najobičnijih radnika, fizičkih radnika, do onih struka kojima se, nažalost, očito nismo dovoljno time bavili prethodnih 10 godina jer se jedan zavarivač, armirač ne rađa baš za šest meseci", kaže ministarka građevinarstva, saobrađaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Još duže se rađa IT stručnjak. Ipak, slika se od pre nekoliko godina, kažu u resornom ministarvu, polako menja. U prvih šest meseci ove godine beleži se trend njihovog povrataka u zemlju.
"Mnogobrojni primeri, recimo povratak Lazara Džamića koji je radio u 'Guglu'. Ima tu jako puno stručnjaka, kompanija, recimo ‘Nordeus' koja posluje u Srbiji a koja je svetski poznat brend u ovoj oblasti i koja zapošljava stručnjake i iz drugih zemalja", ističe Tatjana Matić iz Ministarstva trgovine i telekomunikacija.
Ta slika bi, međutim, trebalo da se preseli i na ostale sektore.
"Koji je recept za to, pa ako znamo kao država šta nam je strategija i šta su glavni projekti i ako znamo da ćemo na to da potrošimo još šest milijardi evra, a već trošimo 12, pa valjda onda treba da školujemo ljude koji će moći da rade i da potroše tih 16 milijardi evra", kaže ministarka Mihajlović.
Odliv zanatlija, ali i IT stručnjaka ima i susedna Hrvatska. Procenjuje se da bi njihov odlazak mogao da uništi hrvatsku privredu. Jedna od mera koja bi to trebalo da spreči jeste smanjenje nameta oko 30 odsto.
