Izvor: Politika, 21.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se sastav Skupštine menja bez izbora
Lista oko DS-a je posle izbora imala 67 poslanika, ali demokrate u parlamentu danas imaju 43 poslanika, a samo koalicija oko SPS-a i poslanički klub DSS-a imaju i danas isti broj poslanika
Onaj ko je u prethodnih godinu i po dana bio odsutan iz zemlje, pa se vratio, teško bi mogao da „pohvata” ko je ko u srpskom parlamentu. Toliko je bilo promena u poslaničkim grupama, a promenjena je i struktura vladajuće koalicije. Skupština Srbije startovala je sa vrlo komotnom parlamentarnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << većinom od 144 poslanika, a, u ovom trenutku, ima ih samo 127, dakle jedan više od, za vlast, neophodnih 126.
Stranački prebezi nisu nikakva novina u više od dvadeset godina dugoj istoriji višestranačja. Naprotiv, pre bi se moglo reći da su prelasci poslanika iz jedne u drugu poslaničku grupu, iz opozicije u vlast i, ređe, iz vlasti u opoziciju i sklapanje saveza među onima koji su, takoreći, do juče ratovali, jedina konstanta. U svim sazivima je toga bilo, nekada više, nekada manje, pa je tako i u aktuelnom skupštinskom sazivu.
Sadašnji parlament se, ipak, malo razlikuje od prethodnih po tome što su se već na startu oni koji su bili na jednoj izbornoj listi čim su ušli u Skupštinu razišli i to tako da su se našli na potpuno suprotnim stranama. Pored promena u koalicijama, odmah su počele i promene i u pojedinačnim strankama. Većina koalicija imala je sporazume o osnivanju sopstvenih poslaničkih klubova, koji će, ili bi trebalo, da budu na istoj strani. Oni takav sporazum nisu imali, učinili su sve da nekako dođu do svog poslaničkog kluba, udružujući se sa poslanicima, koji su u parlament ušli na nekoj drugoj listi.
Najviše raslojavanja pretrpela je koalicija oko DS-a, koja je na izborima dobila 67 poslanika. U skladu sa koalicionim sporazumom, stranka Rasima Ljajića (SDPS) osnovala je svoj poslanički klub sa devet poslanika, a LSV svoj sa pet. DS se odmah suočio i sa prebezima, pa je tako Nenad Kitanović otišao u URS, koji je, u tom trenutku, bio deo vladajuće koalicije. Nešto kasnije poslanički klub DS-a napustila je Olgica Batić (DHSS), kako bi sa četiri poslanika SPO-a, koji su izabrani na listi koju je predvodio LDP, napravila svoj poslanički klub. Previranja u DS-u uslovila su dodatno osipanje poslaničkog kluba, pa je Dušan Petrović, bivši potpredsednik DS-a, formirao svoj poslanički klub Zajedno za Srbiju, koji ima sedam poslanika. Poslednji je iz poslaničkog kluba DS-a otišao Vuk Jeremić, koji se preselio u redove samostalnih poslanika. DS, trenutno, ima 43 poslanika.
URS je u parlament ušao sa 16 poslanika, ali je odmah ostao bez dva, pošto su Maja Gojković i Dragana Đuković, iz Narodne partije, napustile poslanički klub URS-a, kada je odlučeno da ova koalicija sa naprednjacima i socijalistima formira vladu. URS se ipak u vladu uključio sa 15 poslanika, pošto mu se pridružio odbegli demokrata Nenad Kitanović. Malo kasnije Đukovićeva se, ipak, vratila u URS, da bi ga, posle izbacivanja URS-a iz vlasti, opet napustila i postala samostalni poslanik. Ona je sada jedini predstavnik stranke Treća Srbija, koja nije učestvovala na izborima, ali je, eto, postala parlamentarna. URS sada ima 15 poslanika.
Koalicija okupljena oko SNS-a u parlament je ušla sa 73 poslanika, a, u skladu sa koalicionim sporazumom, od ove koalicije nastala su dva poslanička kluba – SNS i Nova Srbija. Klub Nove Srbije formiran je sa osam poslanika, toliko ima i sada. Svi ostali bili su deo poslaničkog kluba SNS-a, njih 65. SNS je povećao broj, pošto mu se pridružila Maja Gojković, ali se vrlo brzo vratio na staro, jer je stranku, zbog Briselskog sporazuma, napustio Borislav Pelević. Stranku je napustio i Vladimir Cvijan, pa poslanički klub sada ima 64 poslanika.
Koalicija okupljena oko LDP-a ušla je u parlament sa 19 poslanika, a odmah je ostala bez Zaharija Trnavčevića (Bogata Srbija), koji je postao samostalni poslanik. LDP je, potom, zbog nesuglasica na liniji centrala stranke–niški odbor, u samostalne poslanike je otišla Sanja Jefić-Branković, a krajem prošle godine njoj se u „samostalcima” pridružio Zoran Ostojić. Pre toga četiri poslanika SPO-a napustila su poslanički klub LDP-a i sa Olgicom Batić (DHSS) osnovali svoj. LDP sada ima 12 poslanika.
Koalicija SPS-PUPS-JS ušla je u parlament sa 44 poslanika i odmah se, u skladu sa koalicionim sporazumom, podelila u tri kluba, SPS (25 poslanika), PUPS (12) i JS (7). Tu se ništa nije menjalo. Promena nije bilo ni u poslaničkom klubu DSS-a, koji je ušao sa 21 poslanikom u parlament, koliko ima i sada. Nije bilo promena ni u poslaničkom klubu SVM-a (5), dva Bošnjaka iz SDA su od početka bili „samostalci”, ali i deo vladajuće koalicije. Bošnjak Emir Elfić (BDZ) je, kao i Albanac Riza Halimi (KAPD), „samostalac” i opozicionar od početka, baš kao i Nikola Tulimirović (NOPO).
Kad se sve navedeno pogleda, jasno je da sadašnja struktura srpskog parlamenta i ne liči na onu iz juna prošle godine, kada je novi saziv konstituisan. Najveća promena je, svakako, sastav parlamentarne većine, koja je perfektno funkcionisala sa 144 poslanika. Od septembra prošle godine, kada je iz vlade izbačen URS, vladajuća koalicija „spala” je na samo 128 poslanika, pa smo imali priliku da gledamo „već viđeno” u prethodnim sazivima – odlaganje početka sednica zbog nedostatka kvoruma, dešavalo se i da se, na desetak minuta, prekine glasanje, jer je neko izašao do toaleta, a to se ne sme sa tako tankom većinom. Doduše, od rekonstrukcije vlade vladajuću koaliciju, uglavnom, podržava poslanički klub SPO-DHSS sa pet poslanika, ponekad sa rezervne klupe „uskoči” da pomogne Vuk Jeremić, za rekonstrukciju vlade glasala je Sanja Jefić-Branković. Ima, dakle, „igrača” na rezervnoj klupi, ali se nikad ne zna u kakvoj su formi, odnosno hoće li priskočiti u pomoć ili neće.
Parlamentarna većina trenutno ima 127 poslanika iz više od 35 stranaka, na koje može sigurno da se računa, ili bar veruje da može.
Mirjana Čekerevac
objavljeno: 21.01.2014.
