Izvor: Blic, 15.Sep.2013, 14:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako pomoći malim i srednjim preduzećima?

- Mala i srednja preduzeća u Srbiji suočavaju se sa brojnim problemima, posebno kada su u pitanju izvori finansiranja i u proseku, svako drugo se ugasi nakon tri godine rada, upozoravaju poslodavci.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić rekao je da su problemi koje imaju ta preduzeća identični kao prethodnih godina, i da cve više u radu muče preglomazna birokratija i procedure.

- Veoma ozbiljan problem predstavlja nedostatak izvora finanisiranja, ta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preduzeća imaju mali osnivački kapital, u proseku oko 5.000 evra i često nemaju dovoljno za ulaganje u mašine, opremu ili neke veće poslove, rekao je Rajić.

Prema njegovim rečima, banke uglavnom odlučuju da podržavaju stabilnija i veća preduzeća, pa jedan deo manjih nema odakle da povuce sredstva i proširi poslovanje što se odražava i na pad zaposlenosti u zemlji.

Uslovi za započinjanje biznisa su veoma loši, a prosečno srpsko malo preduzeće ima do 10 zaposlenih, i uglavnom dominiraju usluge iz oblasti ugostiteljstva i trgovine, jer je za ulaganje u poljoprivredu ili reciklažu potrebno više sredstava.

Rajić upozorava da se svako drugo manje preduzeće ugasi posle tri godine rada, a da je osnovni razlog to što preduzeća nemaju investicioni kapital da počnu ili prošire posao, niti da se izbore sa konkurencijom.

Preduzetnici su morali usled problema da posegnu i za smanjenjem kako svojih, tako i plata zaposlenih.

- Prosečna zarada preduzetnika pre par godina bila je 56.000 dinara u neto iznosu, a danas je ona 37.500, dakle i gazde su sebi za 20.000 morali da spuste plate, usled toga se manje kupuje i to je odraz realnog stanja", rekao je sagovornik Tanjuga.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević ocenio je da su mala i srednja preduzeća pretrpela veliki udar krize.

Samo prošle godine 33 odsto firmi je iskazalo veći gubitak, nego što je ukupan kapital firmi.

Najviše trgovina

Prosecne plate u preradjivačkom sektoru su 35.000 dinara, što je minimalno, a u tekstilnoj oko 22.000 do 23.000 dinara i neretko te plate više podsećaju na socijalna davanja nego na redovne plate, rekao je on.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine najveće učešće u ukupnom broju preduzetnika imale su trgovina na veliko i trgovina na malo, popravka motornih vozila, a potom preradjivača industrija, saobraćaj i skladištenje...

Statistika je pokazala i da su preduzetnici u 2012. godini zapošljavali 207.566 radnika.

Mala i srednja preduzeća su plaćala najveću cenu socijalnog mira u ovoj državi i ogroman broj firmi je nelikvidan, rekao je Knežević i dodao da banke moraju da počnu da otpisuju deo dugova privrednicima.

Reprogram dugova, istakao je, predstavlja samo novi namet.

Problem je i u strukturi novootvorenih firmi - veliki deo vlasnika malih i srednjih preduzeća zatvori jedno preduzeće, pa otvori drugo, zato to stvara iluziju kako je podjednak broj onih koji se otvaraju i zatvaraju.

Od 107.300 malih i srednjih predzueća, svega 10 odsto njih čini zdravo privredno tkivo, naveo je Knežević.

- Samo 30.000 preduzeća, malih i srednjih i velikih predstavlja privrednu sliku Srbije. Ostala su ili nelikvidna ili kreditno prezadužena ili ne mogu da pronadju svoje mesto na tržištu - rekao je Knežević.

Mala i srednja preduzeća najčešće propadaju u preradjivačkoj industriji. U tekstilnoj industriji svake godine se prepolovi broj radnika i ako se nešto ne uradi nama će crno tržište sahraniti kompletnu preradjivačnu industriju, kazao je on.

Sektor malih i srednjih preduzeća zapošljava oko 56 odsto od ukupnog broja zaposlenih i čini 46,5 odsto BDP.

- To je zaista polovina zemlje. U EU mala i srednja preduzeća zauzimaju 99 odsto ukupnog privrednog prostora - naveo je Knežević.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...