Izvor: Blic, 03.Nov.2013, 12:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je "potkošulja za samce" osvojila svet

Pre 109 godina američka komapnija Kuper (Cooper), koja se između ostalog bavila proizvodnjom donjeg veša, objavila je reklamu u svim medijima da je rešila problem “potkošulja za samce” proizvodnjom majice sa okruglim izrezom sa kratkim rukavima, poznate kao “T-shirt”.

Na jednom delu oglasa je bila slika muškarca koji stidljivo okreće glavu od čitaoca jer na potkošulji nedostaju dugmad pa ih je zamenio sigurnosnim iglama. Uz njega stoji veoma muževni delija sa usukanim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zavodničkim brkovima, cigarom u zubima i na njemu je novi izum - potkušulja za samce, dovoljno rastegljiva da može da je navuče preko glave bez dugmadi.

- Bez sigurnosnih igala, bez dugmadi, bez konca i igle da se prišiju - glasila je reklamna poruka.

Ovo je zapalo u oči nekome iz američke mornarice koja je već sledeće godine donela naredbu da svi u mornarici prelaze na ovu novu vrstu potkošulja i ubrzo su hiljade muškaraca otkrile kako je lakše živeti sa “pamučhnim džemperom” bez dugmadi.

Iako je kompanija Kuper lansirala novi model potkošulje ona nije zaslužna za njen pronalazak jer “Tshirt” je postepena trasformacija čuvenih potkošulja koje su bile iz jednog dela sa dugim gaćama, koje svi dobro znamo iz kaubojskih filmova jer to je bio standarni donji veš za muškarce u 19. veku u zapadnoj Evropi a pre svega u Velikoij Britaniji i njenim kolonijama.

Mnogi proizvođači su eksperimentisali kako da se korisnik “uvuče” u gornji deo tog pamučnog odevnog predmeta a da se izrez oko vrata ne istegli i ne deformiše.

Još krajem 19. veka smatalo se skandalazonim ako se neki muškarac pojavi u javnosti u takozvanom “puloveru od pamuka”. U Havani su gradski oci zabranili radnicima da se na javnom mestu pojave u “donjem vešu” već su bili dužni da na posao nose kosulje sa dugmadima i dugim rukavima.

Postepeno je majica sa okruglim izrezom stekla pravo građanstva, a prema Oksfordskom rečniku engleskog jezika pisac F.Skot Ficdžerald je prvi upotrebio termin “T-shirt” u jednom od svojih romana iz 20 -tih godina prošlog veka.

Do Drugog svetskog rata majica to jest “T shirt” je postala standardna uniforma srednjoškolaca koji su imali pun orman majica “ukrašenih” na najneverovatnije načine. Počela je i praksa “ukršavanja” porukama.

U međuvremenu su majice postale i predmeti koji se prodaju na aukcijama bilo da su pripadale slavnim ličnostima ili su veoma originalne i, prema jednoj aukcijskoj kući u SAD, njihove cene se kreću od 25 do 1000 dolara a u radnjama se mogu kupiti pet za 19 dolara.

Najskuplja majica koja je do sada prodata plaćena je 1.500 dolara i pripadala je jednom čalnu sastava Frenka Zape a bila je originalni model “Fillmore West” kompanije.

Evo i nekih statističkih podataka koji se odnose na “T-shirt”-e u SAD. Nosi ih 95 odsto Amerikanaca oba pola, barem jednom nedeljno 89 odsto žitelja SAD izlazi na ulicu u majici. Svakih deset godina proizvođači majica menjaju veličinu brojeva jer su prosečni Amerikanci krupniji i viši i sada se više traže komotnije nego preterano tesne.

Od 10 Amerikanaca njih devet ima barem jednu majicu koju neće da baci bez obzira u kakvom je stanju jer je sentimentalno vezan za nju.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...