Izvor: Vesti-online.com, 03.Feb.2013, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako izaći iz minusa?

Preko milion korisnika platnih i kreditnih kartica u Srbiji je u minusu ili neredovno plaća dug. Posle iscrpljivanja svih mogućnosti bankari predlažu refinansirajući kredit, a krajnja instanca je sud.

Pojedine banke vide interes da umesto kamate na dug po kartici savesnim korisnicima ponude fiksnu naknadu ako sami odrede broj rata

Da je teško razdužiti se, pokazuje i iskustvo Nenada Vlatkovića, koji sada mora da rešava svoju nelikvidnost i trošenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << iznad mogućnosti.

"Pošto imam dva kredita, jedan gotovinski i jedan po kreditnoj kartici, banka me u principu juri jer ne mogu zbog priliva plate da izmirujem obaveze i predlaže mi da ta dva kredita spojim u jedan i da ukinem kreditnu karticu", kaže Vlatković.

Na svako kašnjenje otplate rata, banka prvo šalje sms poruke, pa zove klijente telefonom, ali nikako ne odustaje od naplate duga.

Kristina Marković iz Sber banke kaže da ukoliko banka nema kontakt sa klijentom i klijent ne sarađuje, jedino što ostaje kao opcija je da se aktiviraju raspoloživi instrumenti obezbeđenja.

"Znači, aktiviraju se administrativne zabrane, ukoliko banka ima na raspolaganju menicu pokreće izvršni postupak i u krajnjem slučaju to je pokretanje krivičnog postupka", objašnjava Kristina Marković.

Naravno, bankama nije u interesu da se sudi sa klijentima i najčešće dug pretvara u refinansirajući kredit, prilagođen kreditnoj snazi klijenata. Banke to radije čine nego da nenaplative dugove prodaju takozvanim faktoring agencijama.

"Preneta potraživanja na neku drugu kuću kao što je faktoring na konsolidovanom nivou vas ne oslobađa potrebe za dokapitalizacijom nego onda banka mora da zadovolji i nivo kapitala dabi pokrila potencijalne gubitke te faktoring kuće", ističe Ivan Radojčić iz OTP banke.

U poslednjih godinu dana broj kartica sa minusom povećao se sa 1.040.000 na 1.100.000, a dug na preko 80 milijardi dinara. I kašnjenje je u stalnom porastu i veće je za oko tri odsto. Zbog toga pojedine banke vide interes da umesto kamate na dug po kartici savesnim korisnicima ponude fiksnu naknadu ako sami odrede broj rata.

Na transakciju od preko 60.000 dinara, ako klijent uplati iznos u celosti, posle šest meseci ukupan dug će iznositi 64.300 dinara, a kamata 4.393 dinara.

"Ako to uporedimo sa drugim modelom, podele na rate, ukoliko dug izmiri u šest jednakih rata ceo klijentov dug, odnosno njegov trošak će iznositi 60.500 dinara", objašnjava Snežana Bubanja iz Unikredit banke.

Prema njenim rečima, ako se uporede ova dva modela, troškovi kod podele na rate su mnogo niži i iznose svga 500 dinara u vidu jednokratne naknade. Kada zapne, banke mogu da ponude klijentu i povoljnija rešenja. Interes da se odreknu dela profita vide u povećanom prometu i provizijama od trgovaca i članarinama na kartice.