Izvor: Kurir, 04.Maj.2015, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KOMUNISTI, STIDITE LI SE ITE RINE: Osvojila Holivud, a Tito joj nije dao da radi!
Nikada nije uspela da ostvari želju i stane pred kamere nekog jugoslovenskog reditelja. Ovenčana bogatim iskustvom na evropskom filmu, htela je da pomogne domaćoj kinematografiji. Nisu joj dali
Bila je zvezda evropskog filma, i nemog i zvučnog, ozbiljno poglavlje zauzima u istoriji češke kinematografije, glumila je na nekoliko svetskih jezika, neke uloge su joj donele svetsku slavu. Pionirka filma bila je proglašena za jednu od najperspektivnijih evropskih glumica. Iz voza >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kojim se zaputila ka Holivudu bukvalno je izvukao muž. Danas je najpoznatija kao „glumica sa slike“ u ukrštenim rečima. Bila je žena neobične lepote sa tri imena, piše srpski NEWSWEEK.
BEKSTVO OD KUĆE
Sve je počelo oktobra 1926. godine, kada su novine Slovenski narod objavile konkurs za mis koji je organizovala američka distributerska kompanija „Fanamet“. Kako to obično biva - prijatelji su krivi za sve. Prijavili su je za takmičenje. Ida Kravanja je ušla među sedam najlepših, ali majka Marija je zabranila svojoj starijoj kćerki, tada bankarskoj službenici, da ide u zagrebački bioskop „Balkan palas“ na finale izbora za mis Jugoslavije. Pod pritiskom novinara, poznanika i organizatora, njena majka je popustila. Nije pobedila, ali njene fotografije je jedan od vlasnika zagrebačkog bioskopa poslao berlinskom filmskom producentu Peteru Ostermajeru. Skovala je plan i odlučila da pobegne od kuće. Porodični prijatelji su je pozvali na putovanje u Korušku, ali umesto na voz za Austriju, krenula je u Berlin.
„To je bilo moje najduže i najteže putovanje. Sklupčala sam se u uglu kupea i preplašeno gledala oko sebe. Znala sam tek nekoliko reči nemačkog... Želela sam da se prvim vozom vratim u Ljubljanu kod majke i sestre“, citira je Ljiljana Nedič u monografiji „Filmska karijera Ite Rine“.
Ida Kravanja pobegla je od kuće u Berlin 27. maja 1927. godine. Sačekali su je predstavnici filmskog studija i odveli do obližnjeg hotela.
„Veliki Berlin o kome sam sanjala kao devojčica sada je bio tu preda mnom, a ja sam samo želela da pobegnem. Cele noći sam bila budna... Jutro sam dočekala u suzama. Onda je došlo probno snimanje. Osvetlili su me reflektorima. Kamere su počele da zuje. Svuda oko mene bili su kablovi. Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se među sobom. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, da mašem, plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala. U tim trenucima sam se zaista osećala tužno. Bilo je dovoljno samo da se prisetim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku“, beleži njen biograf Milivoj Pašiček.
Posle probe prišao joj je producent i saopštio: „Pošalji porodici telegram. Dobila si posao!“
EROTSKO OSVAJANJE EVROPE
To je njen prvi korak na putu do evropske filmske zvezde. Potpisala je dvogodišnji ugovor i uz pomoć stručnjaka učila je da glumi, pleše, jaše, pliva i vozi. Prva uloga bila je uloga sobarice u filmu „Šta deca kriju od roditelja“. Trebalo je samo da prođe hodnikom, ali reditelj je stalno vraćao. U zaostavštini slavne glumice ostalo je zabeleženo: „Svu svoju snagu sam usmerila na što graciozniji hod, a u sebi sam mislila: ‘Kako je moguće da ja, koja sam se tri puta popela na Triglav, odjednom nisam u stanju da hodam’. Moram da priznam da su ti prvi koraci u filmu bili teži od bilo kog opasnog planinarenja“. Onda je dobila ulogu plesačice, ali već posle dva meseca, iako je imala odlične uslove za jednu početnicu, poželela je da promeni filmsku kuću i na nagovor menadžera potpisala je ugovor sa produkcijom „Kulturfilm“. Novi producenti su zahtevali da promeni ime i tako je rođena Ita Rina, koju su kritičari smatrali „lepom debitantkinjom koja obećava“.
Mnogo je i statirala, krala zanat od velikih glumaca. Ubrzo su počele da pristižu i veće uloge, a filmski studiji su se borili da za svoje filmove pridobiju ovu neobičnu lepoticu. Prelomna tačka se dogodila kada je između dve uloge odabrala da igra Andreu u filmu „Erotikon“, koji je proglašen „za jedan najlepših nemih filmova zahvaljujući glumačkoj sposobnosti i fotogeničnosti Ite Rine“. Posle premijere u Parizu publika je na rukama iznela iz sale. Reč je o velikom bioskopskom hitu, koji je uznemirio puritance. Crkvena lica u Parizu cepala su plakate za film, kritičari su tvrdili da ih je sramota da pišu o takvom filmu, a cenzori su bili uznemireni jer u eri nemog filma fizička ljubav i erotika retko su mogli da se vide na platnu.
Onda se opet povukla. Rodila je 1940. sina Milana, a posle bombardovanja Beograda porodica se preselila u Vrnjačku Banju. Jedva su preživljavali, a posebno posle 1943, kada je rodila i kćerku Tijanu. Tada su se kod nje preselile mama i sestra kako bi joj pomagale sa decom, pa je njena ćerka kasnije pričala kako su oni, u stvari, imali tri majke.
Posle rata vratila se u Beograd i pokušala da se vrati na veliko platno. Obećali su joj ulogu u sovjetskom filmu „U gorama Jugoslavije“, ali od toga ništa nije bilo, pa se 1948. godine zaposlila u „Avala filmu“, gde je dobila samo jednu priliku. Snimala je nekoliko scena za film koji nikada nije bio prikazan. Posle tri godine su joj saopštili da je netalentovana i „da nemaju poverenja u njen rad“.
PISMA TITU I ÐILASU
Nikada nije uspela da ostvari želju i stane pred kamere nekog jugoslovenskog reditelja. Čak je u vreme najveće slave pokušavala da uspostavi saradnju sa vodećim piscem Kraljevine Jugoslavije Branislavom Nušićem kako bi napravili scenario sa „karakterističnom jugoslovenskom sadržinom“, ali to joj nije pošlo za rukom. Umrla je, a nije ostvarila san da odigra nešto na svom jeziku. Čak je pisala i Titu zbog toga što joj nisu dozvoljavali da priviri u domaći film. Ovenčana bogatim iskustvom na evropskom filmu, htela je da pomogne domaćoj kinematografiji. Nisu joj dali.
Od sada zastanite pre nego što u ukrštenim rečima popunite ime poznate glumice Rita. Vodoravno, tri slova.
Piše Aleksandar Ðuričić/NEWSWEEK
