Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Dec.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Juvenilni alkoholizam: Muke velike

SOMBOR - U kasnim noćnim satima, pogotovo u dane vikenda i o praznicima, somborske ulice u kojima su kafići i diskoteke postale su poprište žestokih tuča, razbijanja flaša i prozora, galame, cike i vriske, i potezanja noževa.

Alkoholizam kod mladih, kao sve prisutniji i sve alarmantniji društveni problem, kao da je poslednjih godina potisnut pred narkomanijom i pušenjem. Neopravdano, naravno, jer alkohol sve češće uzima svoj danak. Plaćaju ga mlade osobe. Neretko i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << svojim životima.

Istraživanja su pokazala da je 93 odsto devojčica i 95 odsto dečaka školskog uzrasta probalo alkohol. Najveći broj narkomana najpre je razvio zavisnost od alkohola.

Alkohol i pušenje su kod nas postali socijalno prihvatljive droge: prodaju se javno, u primamljivim pakovanjima, imaju široku primenu u svakodnevnom životu, javlja "Građanski list".



"Već osnovci slave rođendane uz pivo i likere, a radoznalost i eksperimentisanje svojstveno je upravo mladima. Žele da probaju upravo ono što im je zabranjeno", kaže prim. dr Vladimir Panić, načelnik somborskog Školskog dispanzera u sklopu kojeg radi i Savetovalište za mlade.

Rođendan uz alkohol

Osobe važne u životu dece najčešće i puše i piju, a dobro je poznato da deca od roditelja preuzimaju model ponašanja u svakom pogledu, pa i u izgrađivanju stava prema alkoholu i cigareti.

Kod nas je običaj da se popije ne samo u nekim važnim porodičnim prilikama nego i svakodnevno. Pojedini roditelji sami nude piće svojoj deci, a posle im to brane i pričaju kako je to štetno za njihovo zdravlje.

Zabava bez pića?

Kod mladih, nažalost, postoji izgrađen stav da nema zabave bez pića. Šta nam je činiti? Mladi traže dinamičnost i pokret i treba im ponuditi alternativu kako bi svoje slobodno vreme ispunili sadržajima koji ih zanimaju.

Treba razbijati taj "romantični" i "šarmerski" imidž onoga koji pije. Roditelji takođe treba da znaju da njihova deca njih oponašaju u gotovo svim životnim situacijama. Pa i u odnosu na alkohol.

Kako odoleti?

"A jedna od životnih veština kojoj na našim radionicama učimo mlade jeste znati reći "ne" svim rizičnim ponašanjima, jer su upravo ta rizična ponašanja najopasnija po zdravlje dece. Pogotovo kada je u pitanju njihovo reproduktivno zdravlje, počevši od neželjenih maloletničkih trudnoća do steriliteta u kasnijem dobu", kaže dr Panić.

"Ubijanje" alkoholom

Ekipe somborske Hitne pomoći, koje su u dane vikenda u kasnim noćnim satima uglavnom angažovane na "sanaciji" prekomerne upotrebe alkohola mladih u kafićima i diskotekama, svedoci su tih događaja.

Problem alkohola kod mladih je poslednjih godinu-dve dana enormno eskalirao. Pije sve veći broj mladih i sve mlađe devojčice i dečaci, čak i dvanaestogodišnjaci. Najgori su vikendi i ta ubitačna vikend opijanja.

Božina: Stradaju i lekari

Nailazimo na drastične situacije. Imali smo slučajeva duboke alkoholne kome gde je hospitalizacija bila neminovna, a nailazili smo na žestoke tuče pijanih momaka koji su nasrtali i na naše lekare.

Prosto moramo da potražimo pomoć policije da bismo mogli dati terapiju, a o verbalnom vređanju lekara, psovkama i sličnom da i ne govorimo - kaže dr Milan Božina, načelnik Službe hitne pomoći u Somboru.

Brzo opijanje

Deca nam sama kažu da im je kada izađu u kafić ili diskoteku cilj što pre se napiti. To su brza opijanja, u roku od nekih petnaestak minuta do pola sata pomešaju sve i svašta, od piva do džina i votke, kako bi, kako kažu, mogli da se opuste i uživaju. Alkohol je najčešće praćen i drogama.

Njihov organizam to ne može da podnese pa su trovanja i kome neizbežni. Deca lažu roditelje i čini mi se da većina njih pojma nema šta njihova deca rade kada izađu u grad, niti znaju kako su deca obučena, pogotovo devojčice.

"Iz kuće izlaze uredno obučene, a onda se presvlače kod drugarice ili u taksiju, a gola leđa i majice do struka kad-tad će ostaviti posledice na njihovo zdravlje. Deca nam sama kažu da piju da bi bila prihvaćena od vršnjaka, da bi bili kul i face, a to ih, nažalost, često košta veoma skupo", smatra dr Božina.

Bez radnih obaveza

Oba naša sagovornika smatraju da najveći broj dece zapravo ne poštuje nikakve autoritete, bilo da je u pitanju porodica, škola ili bilo koja druga odrasla osoba iz njihovog okruženja.

Tvrde takođe da se roditelji ne bave svojom decom na pravi način: svi klinci su "firmirani" i uniformisani, uljuljkani su u lažnu stvarnost, prepušteni sami sebi, imaju višak slobodnog vremena, a kod kuće nemaju nikakve obaveze.

Roditelji ih previše štite, a stiče se utisak da su nam deca sve problematičnija što nam je standard viši. Čak je nestalo i ono poverenje između dece i roditelja, a kuda sve to vodi, svedoci smo i sami.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...