Izvor: RTS, 24.Jun.2009, 03:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Još tri svedoka dogovora Holbruk-Karadžić

Odbrana Radovana Karadžića dostavila Haškom tribunalu izjave još tri svedoka o sporazumu kojim je bivšem lideru bosanskih Srba, imunitet od Tribunala 1996. godine, garantovao izaslanik SAD Ričard Holbruk.

U procesu koji se u Haškom tribunalu vodi protiv bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, dodata su još tri svedoka koji bi trebalo da potvrde da je Karadžić svojevremeno postigao dogovor sa specijalnim izaslanikom SAD za bivšu Jugoslaviju Ričardom Holbrukom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da mu, ukoliko se povuče iz politike, neće biti suđeno, saopštio je Haški tribunal.

U dodatku podneska objavljenom u ponedeljak, kojim je krajem maja zatražila odbacivanje optužnice na osnovu tog navodnog sporazuma, Karadžićeva odbrana je sudskom veću dostavila izjave Viktora Ben-Cnana iz Izraela, Voltera Hajna iz SAD i Puniše Lučića sa Pala.

Sva trojica u izjavama tvrde da su 18. jula 1996. godine, sa Karadžićem, u njegovoj kancelariji na Palama, vodili poslovni razgovor, kao predstavnici izraelske firme "Gloub holdings internessnel".

"Karadžić nam je rekao da su pregovori vođeni između njega, Ričarda Holbruka i tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. U zamenu za njegovo povlačenje, Holbruk mu je  pružio snažne garancije da neće biti krivično gonjen ni pred jednim sudom pod njihovom nadležnošću, uključujući Haški tribunal", piše u izjavi Ben-Cnana i Hajna.

Predstavnici izraelske kompanije preciziraju i da su prethodno, na istom sastanku, sa Karadžićem razmatrali "podizanje međunarodnog aerodroma - u Sokocu; izgradnju dve - tri hidroelektrane na Drini; izgradnju pruge duge 70 kilometara, s ciljem da se RS poveže sa evropskom mrežom; rekonstrukciju rudnika boksita u Milićima i rafinerije u Bosanskom Brodu i izvoz drveta, između ostalog".

Posle Karadžićevog povlačenja, razgovore sa njima o tim temama, kao predsednica RS nasledila je Biljana Plavšić, napominju u izjavi Ben-Cnan i Hajn.

Uključivanjem trojice očevidaca, broj svedoka koji bi trebalo da potvrde da je između Karadžića i Holbruka postojao dogovor, popeo se na 18, navodi se u saopštenju Haškog suda.

Dalji tok postupka zavisiće od odluke generala Daglasa Lutea i pukovnika Džona Filija iz vojske SAD da li će da razgovaraju s Karadžićevim braniocem.

S obzirom da sudsko veće smatra da bi taj razgovor bio od izuzetne važnosti za početak suđenja nekadašnjem predsedniku Republike Srpske, vladi SAD je ostavljen rok do 25. juna da kontaktira te svoje oficire i obavesti Tribunal o njihovom odgovoru.

Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid nad Muslimanima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te za progon i druge zločine uključujući i uzimanje međunarodnih talaca.

Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula prošle godine, a u Hag je prebačen devet dana kasnije. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio je da se izjasni o krivici, posle čega je sudija Bonomi u spis, u skladu sa pravilima, uveo da je optuženi izjavio da nije kriv.

Nastavak na RTS...