Izvor: Megafon.co, 23.Apr.2019, 13:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeste li nekada gledali dokumentarac o psima? Možete – na Beldocsu!
Dokumentarac o psima koji je magazin Variety opisao kao “beg od vanjskog stresa i dah slobode u užurbanom svetu”, film “Los reyes”, biće premijerno prikazan tokom dvanaestog izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs. Festival se održava od 8. do 15. maja u više bioskopskih dvorana. Projekcija ovog filma iz selekcije “Fireworks” biće održana u subotu, 11. maja u 20 sati, u Domu omladine Beograda. U njemu su glavni likovi dva psa iz skejt parka >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << Los Reyes u Čileu. Megafon je razgovarao sa Bettinom Perut i Ivánom Osnovikoffom, rediteljima filma.
Šta vas je inspirisalo da snimite ovaj film?
Bettina: Na dan Ivanovog rođendana 2009. godine, poklonila sam mu skejtbord kako bi se vratio vožnji nakon 25 godina pauze, a sa željom da to ponovo uradi. Tako je on počeo da odlazi u skejt park Los Reyes svake nedelje. Stekao je poverenje mlađih skejtera koji su se tamo okupljali. Slušao je njihove razgovore koje mi je posle prepričavao i to je bilo prilično iznenađujuće. Početkom 2013. godine rodila se ideja o snimanju filma u parku Los Reyes.
Bettina Perut i Iván Osnovikoff – Foto – BELDOCS
Iván: Finansiranje projekta bilo je prilično brzo i do kraja 2015. godine već smo snimali. U isto vreme počeli su i naši problemi: skejteri nas nisu puštali da ušemo u park sa kamerom, neki su bili uzdržani, drugi su preterivali u glumi, njihovi razgovori su bili prazni, jednostavno – nije funkcionisalo. Osim toga, Bettina je bila nezadovoljna vizuelnim stilom. Mislila je da je forma konvencionalna, da nije usklađena s našim umetničkim identitetom, te da smo u potpunosti skliznuli u formu televizijskog rijalitija.
Bettina: Jednog dana dok je Ivan vozio skejt u parku Los Reyes, pozvala sam ga telefonom da mu kažem kako je film propao i kako moramo prekinuti snimanje. On je pokušao da me ubedi da alternativa ne postoji, i da treba da nastavimo sa snimanjem. Pored mnogih drugih stvari, rekao mi je da se u tom trenutku nalaze dva psa koja se igraju lopticama i da to treba da vidim.
Iván: Tako je Bettina sledećeg dana otišla da vidi pse i bila je očarana. “Ovaj film treba da bude o dva psa”, rekla je, sa čime nisam bio saglasan. Morali smo da uključimo pse u priču, ali nije bilo razloga da isključimo skejtere! Fudbal i Čola su se pojavili u trenutku naše najveće krize, i Bettini su se činili kao objekti audiovizuelnog eksperimenta za kojim smo tragali i koji može da reši naše probleme.
Bettina: U svakom slučaju, ubedila sam Ivana da treba da se fokusiramo na snimanje pasa, jer se u nekom trenutku njima može nešto desiti,. Za razliku od skejtera koji će uvek biti tu.
Iván: I tako smo proveli deset meseci snimajući pse. Na kraju je Bettinina intuicija da film treba da bude o Fudbalu i Čoli bila tačna. Snimati pse mesecima značilo je istražiti ih do detalja, otkriti različite dimenzije i neočekivane odnose, i iznenađujuće slike ulazeći sve više u njihov način života. Skejteri su ostali u filmu ali kao deo zvučne atmosfere koja je bila deo života pasa.
Psi u dokumentarcu
U filmu smo mogli da primetimo da je skejtpark centralno mesto gde se okupljaju “odbačene” životinje i adolescenti. Da li ste hteli da nam pokažete da ne postoje fundamentalne razlike između životinja i ljudi, već nam je svima svojstvena potreba da budemo prihvaćeni?
Fudbal i Čola – Foto – BELDOCS
Bettina: Od našeg prvog filma, razvili smo gledište koje se bavi idealizovanom pozicijom ljudi u svetu. U prvoj fazi kroz portrete tragikomičnih likova. Zatim kroz ažurirana ponovna čitanja sadašnje i političke istorije Čilea. I kasnije u filmovima o mestima u kojima su ljudi na mnoštvo načina međusobno povezani sa drugim vrstama i kolektivima. U filmu “Los Reyes” ta odluka je bila na vrhuncu kroz sistematsko snimanje sa stanovišta i načina postojanja dva psa.
Iván: Ova odluka nije slučajna i povezana je sa pokušajem da se razbije monotematična opsesija čoveka u audiovizuelnom svetu. Videli ste katalog festivala u i 99% slučajeva u filmovima možete videte ljudske glave, a realnost je malo kompleksnija. Živimo u trajnoj interakciji sa stotinama uređaja, živih bića, umetničkim objektima, institucijama, svim vrstama fizičkih bića i onima koji to nisu, koji nisu neutralni i koji deluju na nas na iznenađujući način. Zainteresovani smo za oporavak tog bogatstva, a prvi korak u tome je da relativizujemo centralne pozicije ljudi u svetu, da ih marginalizujemo. Promenom linija kojima će film ići ne menjaju se samo tehničke odluke kao što su visina kamere, optika, vreme i zvuk, nego se menja i istina koja je izgrađena. Svet se ocenjuje na osnovu centralnih likova, a to su dva psa: Fudbal i Čola.
Reakcije na dokumentarac o psima
Koliko je važno da postoji više mesta kao što je skejt park gde mladi ljudi mogu da se poveravaju, ali i zabave kroz neku vrstu aktivnosti?
Skejt park Los Reyes – Foto – BELDOCS
Bettina: Svaki prostor je bitan i ono što mi želimo da postignemo je da rasvetlimo one vrste prostora gde mladi nastoje da se okupljaju, druže i nađu saosećanje i priznanje koje nemaju u njihovim kućama, školama i slično. Neverovatno je kako skejt parkovi širom sveta imaju istu dinamiku. Čak smo naišli na pse koji se na isti način igraju teniskim lopticama kao što su to radili Fudbal i Čola. To je ključ da shvatimo kako mesta, kao što je skejt park, oblikuju naše iskustvo.
Kako je publika reagovala na film? Šta im je bilo nainteresantnije u filmu?
Iván: Reakcija publike bila je neverovatna. Tokom festivala bili smo iznenađeni brojem publike u bioskopima i intenzitetom tokom Q&A (Pitanja i Odgovora). Ono što je najviše iznenadilo gledaoce jeste sposobnost filma da drži pažnju. Čak i kada se radi o svakodnevnom životu dva neljudska lika koja nisu humanizovana u filmu.
Bettina: Pročitali smo i čuli komentare kako je iznenađujuća sposobnost filma da uhvati likove “iako likovi nisu ljudi”. Cenimo to. U svetu u kome nas okružuju bića svih vrsta, tu je takođe zastupljena i tenzija, promena, kriza i emocija. To je samo pitanje učenja o načinu da to i primetimo. Voleli bismo da naš film predstavlja objašnjenje sveta po toj logici. Zato se ljudi pojavljuju u filmu na taj način, zato što je to mesto koje zaslužuju u tom sjaju.
Kakvi su vaši budući planovi?
Naš sledeći film je o animalizmu tako da ćemo ponovo raditi sa životinjama u budućnosti. U principu, mi smo radili sa životinjama skoro u svim našim prethodnim filmovima. Uglavnom su to bili psi, ali i flamingosi, lame, žabe, muve, krabe, ribe, bubašvabe i pacovi.
Ako želite da pogledate ovaj film na Beldocsu, učestvujte u Megafonovoj nagradnoj igri na Fejsbuku!
.jpg)
