Izvor: Politika, 22.Okt.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesen je najbučnija u Glavnoj ulici
Sa izmerena 74 decibela u toku dana, saobraćajnica u Zemunu svrgla je sa neslavnog trona prolećnog šampiona, Bulevar vojvode Mišića. – Na spisku najbučnijih delova grada su i kvartovi u kojima su bolnice i škole
Najbučnija saobraćajnica u Beogradu trenutno je Glavna ulicau Zemunu, pokazuju rezultati jesenjeg istraživanja koje su sproveli stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje. Time je došlo do „promene na vrhu” u poređenju sa prolećnim merenjem, kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neslavno prvo mesto zauzeo Bulevar vojvode Mišića u kome je izmereno 76 decibela. Zemuncima je za „jesenju titulu” bilo dovoljno i dva decibela manje. Inače, u Glavnoj je i u toku noći tek za nijansu tiše – buka doseže do 69 decibela.
U vrhu „bučne liste” već po tradiciji su Karađorđeva u kojoj je po danu izmereno 73 decibela, Bulevar despota Stefana, Krivolačka ulica i Zeleni venac sa decibelom niže. Za petama su im i Bulevar vojvode Mišića u kojoj su razorni decibeli dosegli 71. podeljak, a za dve merne jedinice tiše je u Goce Delčeva i Bulevarui kralja Aleksandra... Merenja na ovu temu Gradski zavod za javno zdravlje sprovodi dva puta godišnje, u proleće i jesen, na 35 lokacija.
– Na pet od deset mernih mesta u stambenim zonama, tačnije u ulicama Bele Bartoka i Hopovskoj u Borči, Perside Milenković na Vračaru, Radojke Lakić i Stevana Filipovića kod „Partizanovog” stadiona, nivo komunalne buke u toku dana bio je u dozvoljenim granicama. Noću, jedino u Ulici Bele Bartoka decibeli nisu prešli 45 decibela, što je gornja dozvoljena granica – precizira Boško Majstorović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
U zoni duž prometnih saobraćajnicama decibeli nisu „probili” preporučene vrednosti (65 decibela danju, 55 noću) samo na dva merna mesta od ukupno 11– u Zahumskoj i Ulici Nedeljka Gvozdenovića na Bežanijskoj kosi, dok je na svim ostalim tačkama u gradu buka prekoračila nivo gornje granice dozvoljenog.
– U centralnim zonama gradskih opština jačina zvuka je u toku dana na dozvoljenom nivou (65 decibela)samo na tri merna mesta – u Dalmatinskoj i Uzun Mirkovoj ulici, kao i kod zgrade opštine Surčin, dok su na svih sedam mernih mesta u ovoj zoni decibeli prekoračili dozvoljene noćne vrednosti – dodaje Majstorović.
Na spisku najbučnijih delova grada nisu samo stambena naselja, već i kvartovi u kojima se nalaze bolnice i škole. Jesenje istraživanje pokazalo je da su decibeli probili granične vrednosti kod gimnazije u Zemunu i u delu oko Kliničkog centra Srbije, a ništa tiše nije ni na Kalemegdanu, koji inače spada u zonu rekreacije.
– Pomogla bi bolja sinhronizacija rada semafora, jer najveću buku stvaraju vozila pri zaustavljanju ili kretanju. Ukupnu sliku popravilo bi i ako bi se na tehničkom pregledu merio nivo buke koju proizvodi motorno vozilo, kao i zabrana pretvaranja stambenih prostorija u poslovne – navodi Boško Majstorović.
-----------------------------------------------------------------------------
Ko je najosetljiviji
Najosetljivija na buku su deca mlađa od šest godina i stariji od 65 godina. Žene su nešto osetljivije na prekomerne decibele od muške populacije. Štetan uticaj komunalne buke na zdravlje ogleda se u povećanju stresnih hormona i riziku od arterijske hipertenzije, ometanju spavanja, prisutni su glavobolja, nervoza i dekoncentracija, može doći i do oštećenje sluha i smanjenja kvaliteta života uopšte. Buka šteti i krvnim sudovima, srcu, digestivnom traktu...
M. Brakočević
objavljeno: 23.10.2011.
