Izvor: RTS, 24.Okt.2009, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelačić: Neizvesno pojavljivanje Karadžića
Bivši predsednik RS Radovan Karadžić ne može biti nateran da prisustvuje suđenju protiv svoje volje, izjavila Nerma Jelačić. Karadžić najavio da ne namerava da dođe na suđenje jer nije spreman. Tužilaštvo kao kompromis predlaže nametanje branioca.
Suđenje nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću trebalo bi da počne u ponedeljak pred Haškim tribunalom, ali još nije izvesno da li će se on pojaviti u sudnici, pošto je najavio da "ne namerava >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da dođe, jer nije spreman za suđenje".
Pravni savetnik Radovana Karadžića Goran Petronijević kaže da je Tužilaštvo ponudilo kompromis kao na suđenju Momčilu Krajišniku, koji se, kaže, nije pokazao dobrim.
"To je jedan predlog da se gospodin Karadžić ipak pojavi u sudnici, da taj postupak ipak počne, pa će onda "ad hoc" od slučaja do slučaja, Sudsko veće donositi odluku da li hoće ili neće da mu da vremena", kaže Petronijević.
"U neposrednoj prošlosti u suđenju Krajišniku imali smo upravo takav slučaj gde je zbog katastrofalnog stanja njegove odbrane, nekoliko godina nije imao branioca, a onda mu je dodeljen upravo pod ovakvim nagovorom, "hajde da počnemo postupak", navodi Petronijević.
Petronijević naglašava da od tog kasnije nije bilo ništa, a Krajišnik je dobio 25 godina zatvora.
Portparolka Haškog tribunala Nerma Jelačić izjavila je Tanjugu da Karadžić može da odbije da dođe u sud, odnosno da bude priveden iz pritvorske jedinice koja se nalazi u Ševeneningenu nekoliko kilometara od zgrade tribunala, ali i da "ne može biti nateran da prisustvuje suđenju protiv svoje volje".
Jelačićeva je naglasila da je u slučaju da se Karadžić u ponedeljak ne pojavi pred sudom, Sudskom veću "u čijim je rukama čitav ovaj proces", stoji na rasplaganju više opcija, a jedna od njih je da otvori glavni pretres, odnosno počne suđenje, i bez njegovog prisustva.
Kako je objasnila, prema Statutu tribunala nije određena nijedna opcija kao obavezna, tako da će Sudsko veće na čelu sa sudijom O Gon Kvonom proceniti situaciju, a zatim doneti odgovarajuću odluku.
Moguće nametanje branioca po službenoj dužnosti
Prema pravilima Tribunala, jedna od opcija koja, takođe, stoji na raspolaganju Sudskom veću je i da se Karadžiću koji se brani sam, nametne branilac po službenoj dužnosti, ukoliko Veće proceni da "okrivljeni svojim ponašanjem ometa vođenje sudskog postupka".
Jelačićeva je ponovila da, za sada, nema indicija da se postupak neće odvijati prema zakazanom rasporedu, bez obzira na Karadžićeve najave bojkota suđenja.
Karadžić je u četvrtak obavestio Tribunal da njegova odbrana još nije spremna za suđenje jer mu nije ostavljeno dovoljno vremena za pripremu i da se zbog toga neće pojaviti u sudnici.
"Nijedan zastupnik na svetu ne bi mogao za ovo vreme obaviti pripremu odbrane. Trebalo je da ovaj najkrupniji proces dobije bar prosečno vreme za pripremu koje iznosi najmanje dve godine", istakao je Karadžić, dodajući da će, čim odbrana bude spremna, o tome obavestiti Sudsko veće i Tužilaštvo.
Tužilaštvo Haškog tribunala podnelo je 19. oktobra Sudskom veću preciziranu optužnicu protiv Karadžića.
Prema toj, skraćenoj, verziji optužnice, bivši predsednik RS optužen je, kao i u prethodnoj, po 11 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući dve tačke za genocid tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Karadžić je 21. jula 2008. godine uhapšen u Beogradu, posle 12 godina skrivanja, a 30. jula je prebačen u Hag.
Od početka procesa negira krivicu i tvrdi da je 1996. zaključio sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom sporazum o imunitetu, prema kojem neće biti procesuiran pred Tribunalom u Hagu.
