Izvor: Blic, 03.Avg.2012, 03:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jednokratna upotreba zakona
Srpski zakonopisci (teško je reći zakonodavci jer taj termin nekako podrazumeva i ponešto mudrosti i promišljenosti, koja se ne može nazreti kod ovdašnjih nadrizakonopisaca) vazda imaju običaj da se hvališu najevropskijim, najboljim, najsavremenijim... propisima koji donose.
A ti „najsuper“ propisi, koji često nemaju običaj da budu primenjeni - osim sporadično i selektivno - donose se ad hok i preko noći, bez javne rasprave, bez stavova zainteresovanih i prakse, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bez utemeljenja u realnom životu i usklađenosti s drugim propisima, a često i bez uvida u to da li je neki model primenjiv u ovdašnjim uslovima...
I ma koliko materija bila važna, zakonoklepci se postaraju da propis donesu preko noći, u skladu sa svojim potrebama i kadrovskim rešenjima, i s vrlo kratkoročnim ciljem koji im je pred očima - baš kao namešteni konkurs za posao: „potrebno je da kandidat ima 23 radna dana iskustva u radu na mašini za bušenje rupa na levoj cipeli“.
Tako ispada da je svaki ovde doneti zakon svojevrstan leks specijalis za jednokratnu upotrebu - on se u drugim slučajevima teško može primeniti. Ali o tome niko ne brine sve dok se nekom prilikom - a biva i takvih slučajeva, i to mnogo češće nego što se vlasti nadaju - on ne okrene protiv onoga ko ga je doneo. Čelnici sveže vlade pohitali su tako da navrat-nanos usvoje i zakon o Narodnoj banci - bez konsultacija i dogovora, a o javnoj raspravi da se i ne govori.
Sve dok se stabilnost zemlje meri odnosnom između koalicionih partnera, odnosno razlikom između njihovih međusobnih izjava ljubavi i uvreda, a ne postojanošću i izvesnošću primene zakona, Srbija će biti daleko od stabilne države, ma koliko se zakonodavci i vlastodršci kleli da im je to namera.
Povezane vesti: Guvermer kao potrošna roba Sila bez kontrole Dušanovo pravo Vidovdansko vaskrsenje Beg od stvarnosti
