Izvor: RTS, 04.Jan.2014, 20:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javni dug udvostručen od 2008. godine

Država će i narednih godina morati dodatno da se zadužuje da bi pokrila manjak u državnoj kasi i finansirala otplatu starih kredita. Srbija nije u opasnosti da doživi bankrot, kaže ministar Lazar Krstić. Javni dug je dupliran od 2008. godine do danas, ističu u Fiskalnom savetu.

Država, privreda i stanovništvo duguju 41,4 milijarde evra, što je 1,1, odsto više nego pre godinu dana. Iza tih brojeva krije se sledeća situacija - dok su se privreda i stanovništvo razduživali, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << država se na drugoj strani zadužila za nove gotovo dve milijarde evra. Pritom, u Vladi kažu da će država i narednih godina morati dodatno da se zadužuje da bi pokrila manjak u državnoj kasi i finansirala otplatu starih kredita.

U 2013. godini država se u proseku zaduživala po 61,7 evra u sekundi, izračunali su ekonomisti.

Javni dug je prema podacima Ministarstva finansija na kraju novembra bio 19,5 milijardi evra ili oko 60 odsto BDP-a.

Prema računici Fiskalnog saveta država duguje više - 64 odsto BDP-a ili 20,7 milijardi evra. U svakom slučaju, daleko smo od zakonske granice zaduživanja od 45 odsto.

Ministar finansija Lazar Krstić smatra da Srbija nije u opasnosti da doživi bankrot situaciju.

"Mi smo preduzeli mere koje su išle zajedno s budžetom da bi sprečili bilo kakvu opasnost te vrste. Bitno je da imamo disciplinu u zaduživanju u naredne tri godine, da novac od kreditora koristimo za stvari koje će nam stvarati BDP-a", kaže Krstić.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov kaže da država niz godina, šesto do sedam godina više troši nego što zarađuje.

"Taj manjak nadomešćujemo zaduživanjem. Javni dug je dupliran od 2008. godine do danas", kaže  Altiparmakov. 

Narednih 12 meseci država će ubrzati zaduživanje, jer je plan da se zajmi novih 5,6 milijardi evra.

"Najveći deo javnog duga koji se uzima je da bi se refinansirao već postojeći dug, znači za kreditite koji ističu vi uzimate nove kredite kako biste zanovili to. Ostalo uzimamo za deficitarno finansiranje da pokrijemo rupu u budžetu između onog koliko zarađuje država i troškova", kaže Krstić.

Prema njegovim rečima, najveći deo trošimo na plate i penzije. 

Budžet za 2014. godinu Vlada je pravila računajući na milijarde povoljnog arapskog kredita. Iako je najavljeno, ugovor o tom zajmu još nije potpisan.

"Ukoliko prestane ubrzano štampanje novca u svetu i ukoliko ne dođu Arapski Emirati i najavljena sredstva mi moramo da se suočimo sami sa sobom", kaže Nikola Altiparmakov.

Prema njegovim rečima i Arapski Emirati i svetske prilike su samo praktično način za kupovinu vremena. 

"Ja ne spavam mirno već mesecima, zato što je neophodno da reagujemo brzo i radimo puno jer je puno prilika propušteno u tom smeru. S krajem 2016. godine namera je da krene da silazi javni dug", kaže Krstić.

Pre toga javni dug će, prema Vladinoj fiskalnoj strategiji, dostići gotovo 70 odsto bruto- domaćeg proizvoda 2015. godine.

Nastavak na RTS...