Izvor: Radio 021, 16.Nov.2014, 13:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Javna preduzeća kao feudi političkih stranaka

Nestručno vođenje javnih preduzeća i nagomilavanje gubitaka, uprkos monopolima koje imaju, dovelo je do toga da je 45% tržišne vrednosti domaćih javnih preduzeća propalo u proteklih deset godina.

Iako se trude da u javnosti deluju nepristrasno, državna preduzeća oduvek su prvenstveno služila za uhlebljavanje partijskih kadrova i nepotizam.

Umesto da radnici i direktori rade za javna preduzeća, oni rade za političke intererse onih koji su ih i postavili. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije tvrdi za 021 upravo to, da su javna preduzeća zapravo feudi političkih partija.

"Da takve korupcije ima proizilazi iz toga što se uvek vodi velika borba mađu partijama čiji će članovi doći na koje državne pozicije. Ustvari javna preduzeća su feudi političkih stranaka, jer javnim preduzećem uglavnom vlada jedna partija. U tim preduzećima se vrte vrlo velika sredstva, kako novčana tako i imovinska. Oni koji upravljaju njima imaju veliku moć, a kada neko nad tom moći nema nikakvu kontrolu onda je to korupcija", ističe Vasilić.

Najveći problem korupcije u javnim preduzećima je upravo rukovodeći kadar koji sa jedne strane zavisi od političara koji su ga postavili, a sa druge strane od svih onih radnika koji su posao dobili preko veze. Svi oni na neki način direktore javnih preduzeća drže u šaci.

Indikatori korupcije u javnim preduzećima, koji nastaju kao logični sled postojećeg sistema upravljanja, su mnogostruki. Stanko Krstin, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine smatra da su javne nabavke najviše korumpirane aktivnosti u sistemu javnih preduzeća, a da pritom ne postoji nikakva kontrola svrsishodnosti javnih nabavki.

"Način na koji se najčešće sprovodi korupcija su netransparentne javne nabavke u javnim preduzećima. Ta preduzeća bi trebalo da raspišu tendere na kojima svako može da učestvuje, ali umesto toga se raspišu tenderi koji su praktično pripremljeni za nekoga ko dobija posao. Ti tanderi bivaju naplaćeni po pravilu mnogo više nego što treba, a pare završavaju kod tih ljudi koji su ih i postavili", kaže Krstin za 021.

Sa druge strane, Zoran Radosavljević, predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenim delatnostima Novog Sada, navodi još neke indikatore korupcije u javnim preduzećima i ističe da bi se za promenu trebalo pozabaviti korupcijom i na lokalnom nivou, umesto samo na republičkom, kao što je bilo do sada.

"Ja mislim da se država nije dovoljno bavila korupcijom u lokalnim samoupravama, jer su se uglavnom bavili korupcijom u javnim preduzećima na nivou republike, kao što su "Jat", "Galenika", "Železnice Srbije". Moje kolege iz javnih preduzeća na lokalu kažu da je tamo najveći problem u načinu zapošljavanja pojedinih ljudi, javnim nabavkama, sumnjivim investicijama, nabavci reporo materijala, itd.", priča Radosavljević za 021.

On dalje ističe da je u kontekstu Vojvodine, vrlo pogubno što je država već rasprodala skoro sva privredna preduzeća zbog čega se sada okrenula javnim preduzećima, koja ako se privatizuju, stradaće i građani i država i budžet, koji u velikoj meri zavisi od javnih preduzeća.

"Sva ta javna preduzeća su stvorena za potrebe građana i daju građanima usluge koje se na određeni način naplaćuju. Ta preduzeća treba da zarađuju i od njih treba da imaju koristi i budžet i građani", kaže on.

Javna preduzeća vrše delatnosti od opšteg interesa i državi zbog toga i trebaju, ali prema istraživanjima Saveta za borbu protiv korupcije ona često prisvajaju za sebe novac koji radeći detatnost od javnog intetesa zarade, objašnjava za 021 Jelisaveta Vasilić.

"Javna preduzeća se ponašaju kao da mogu da prisvoje sve pare koje zarade i da ih potroše na plate. Ja sam slušala nedavno Jorgovanku Tabaković koja otvoreno kaže da radnici Narodne banke imaju velike plate jer su ih zaradili. Pa ne zarađuje ona na svom privatnom poslu, već na poslu koji joj je država dodelila da bi imala neke koristi od toga. To je klasičan primer kako se javna preduzeća ponašaju kao država u državi, jer nema nikakave kontrole nad njima", priča ona.

Jedno istraživanje pokazalo je da u 570 lokalnih i republičkih javnih preduzeća postoji preko 8.000 direktora, pomoćnika, zamenika, savetnika direktora i drugih rukovodilaca. Njihove prosečne plate su preko 70.000 dinara, a na najvišim funkcijama više i od 120, 150 i 200 hiljada dinara, dok obični radnik živi sa prosečnom platom od 30.000 dinara, objašnjava Zoran Radosavljević iz Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenim delatnostima Novog Sada.

Stanko Krstin za 021 otkriva kolika suma novca se iz državnih tokova sliva u privatne džepove.

"Rukovodeći kadar javnih preduzeća dobija ogromne plate. Direktor postavi zamenika, a on svog savetnika i tako dalje. Deo njihovih primanja odlazi onima koji su ih postavili. Na taj način veliki deo javnog novca odlazi u privatne džepove. Bruto zarade tih nameštenika u javnim preduzećima iznose godišnje 11,5 milijardi dinara, a to je ogroman novac koji se iz našeg budžeta odliva u privatne ruke", objašnjava Krstin.

Ovakva situacija u javnim preduzećima dovodi do ustaljene prakse duge skoro 20 godina, a koja se ogleda u nekontrolisanom zapošljavanju neproizvodnih radnika, dok onih proizvodnih uvek ima manje nego što je potrebno. Iako ministarka Kori Udovički najavljuje uvođenje platnih razreda, a zabrana zapošljavanja u javnim preduzećima važi od decembra prošle godine, ipak se ništa značajno ne dešava u pogledu smanjenja zapošljavanja radnika u birokratiji, kaže Zoran Radosavljević.

"Meni nije jasno da osnivači javnih preduzeća ne reaguju na činjenicu da se u preduzećima i dalje nemilice partijski zapošljava. Pre desetak godina započet je trend zapošljavanja neproizvodnih radnika na uštrb proizvodnih. Nisu napravljeni realni pravilnici o unutrašnjoj sistematizaciji, da li preduzećima trebaju toliki visoki kadrovi, zbog čega se javna preduzeća sve više udaljavaju od preoizvodne delatnosti, zbog čega su i osnovana", kaže on.

Osnovni problem u borbi protiv korupcije u javnim preduzećima je nepostojanje pravne države, smatra Krstin i napominje da ako hoćemo da se borimo sa korupcijom moramo prvo da sredimo naš pravni sistem. On upoređuje Srbiju i Nemačku, u kojoj trenutno boravi, i u kojoj se kako kaže, ne pominje korupcija i pravna država, jer izgleda da su ti problemi kod njih rešeni.

Zakon o javnim preduzećima nije predvideo nikakvu ozbiljnu kontrolu nad radom javnih preduzeća, što je glavni nedostatak zakona koji reguliše javna preduzeća u našoj zemlji. Jelisaveta Vasilić za 021 kaže da Zakon o javnim preduzećima nije predvideo nikakvu ozbiljnu kontrolu nad radom javnih preduzeća. Nema merila kako se kontorola vrši.

"Vlada bira Nadzorni odbor koji ima pet članova i samo je jedan član nezavistan, dok su ostali zavisni od partija koje su dobile u feud određeno javno preduzeće. Nepostojanje adekvatne kontrole trošenja sredstava i rada jednako je korupciji", ističe Vasilić.

Ali, ko su onda ti akteri koji bi u našoj zemlji trebali da preuzmu glavnu odgovornost i ulogu u borbi protiv korupcije u javnim preduzećima.

Dok Zoran Radosavljević ističe da državni organi treba ozbiljno da se pozabave korupcijom, umesto raznih radnih tela i organizacija, Jelisaveta Vasilić smatra da je uvođenje odgovarajućih zakona i poštovanje istih pravi put za rešenje problema korupcije u javnim preduzećima, jer je Agencija za borbu protiv korupcije, kao važna institucija u okviru borbe protiv ovog problema, zapravo odustala od rada na njemu.

Ona dalje ističe da korupcije ima svugde u svetu, ali sa tom razlikom što u svetu postoje dobri zakoni, a što je još važnije, zakoni se tamo poštuju i sprovode, dok kod nas, kako kaže, niko ne odgovara za ono što uradi. To je samo primer i ostalima da se bave koruptivnim radnjama jer neće biti sankcionisani.

Zoran Radosavljević, kao predstavnik sindikata i radnika tvrdi da je apatija u našem narodu tolika da radnici nikom ne prijavljuju korupciju, jer unapred znaju da ih niko u tome neće podržati. Sve dok se u našem narodu ne promeni percepcija da korupcija nije dozvoljena i da je kažnjiva, ništa se neće promeniti, zaključak je sagovornika. Šta su još kazali naši sagovornici na temu korupcije u javnim preduzećima poslušajte više u emisiji iz ciklusa "Sigurnost za budućnost".

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji" kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji, a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria. Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije. (Gordana Ćosić)

Nastavak na Radio 021...