Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Mar.2011, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japan: Povećan stepen opasnosti od radijacije na 5
BEČ, TOKIO -
U Japanu je danas povećan stepen opasnosti od radijacije sa 4 na 5, na skali od 1 do 7, na lokaciji nukearke "Fukušima Daići", objavila je danas Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) na svom vebsajtu.
Prema objašnjenju Međunarodne skale za nuklearne događaje (INES), peti nivo opasnosti ukazuje na "akcident sa širim posledicama, dok četvrti nivo podrazumeva "akcident sa lokalnim posledicama".
IAEA je najavila da će već danas početi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa merenjem nivoa radijacije u Tokiju, saopštio je njen šef Jukija Amano koji danas boravi u tom gradu.
Amano je izjavio da se nada da će time "doprineti da se japanska javnost umiri jer će međunarodna agencija raditi paralelno sa Japanom", prenose agencije.
Borba Japana za stabilizovanje nuklearne centrale Fukušima je "borba protiv vremena", izjavio je on, ističući da je kriza u nukleraki teška i ozbilja.
Amano koji u svom rodnom gradu Tokiju boravi samo danas neće posetiti nuklearku, ali je rekao da će tamo biti upućen tim naučnika.
Francuska nuklearna agencija je krizu u Fukušimi, u kojoj je došlo do havarije posle razornog zemljotresa i cunamija, 11. marta, rangirala na šesti nivo, što je samo jedno mesto ispod onog koje zauzima nesreća nuklearke u Černobilju 1986. godine.
Peti nivo akcidenta opasnosti akcident u Fukušimi svrstava u isti rang sa onim na ostrvu Tri milje 1979. u SAD kada je došlo do delimičnog topljenja reaktora na tamošnjoj nuklearki i manjeg oslobađanja radioaktivnosti. Ta nesreća nije imala žrtava.
Razmatra se zakopavanje nuklearke Fukušime u pesak i beton
Japanski inženjeri su danas priznali da zakopavanje oštećenog nuklearnog kompleksa Fukušima u pesak i beton možda predstavlja jedini način da se spreči katastrofalno širenje radijacije, što je metod koji je korišćen prilikom černobiljske nuklearne katastrofe 1986. godine.
Japanski zvaničnici kažu da se i dalje nadaju da će stručnjaci uspeti da poprave strujni kabl koji vodi bar do dva od ukupno šest reaktora, što bi bilo dovoljno za pokretanje pumpi neophodnih za hlađenje pregrejanih gorivnih šipki u reaktorima.
Ovo je prvi put da predstavnici korporacije "Tokio elektrik pauer", koja rukovodi oštećenim nuklearnim kompleksom, pominje opciju zakopavanja Fukušime, što je, verovatno, znak da dosadašnji pokušaji hlađenja reaktora vodom iz helikoptera ne daju očekivane rezultate.
"Nije nemoguće da odlučimo da zabetoniramo reaktore. Ali sada prvo želimo da pokušamo da ih ohladimo", izjavio je jedan predstavnik kompanije "Tokio elektrik pauer", preneo je Rojters.
Problemi u nuklearnom kompleksu nastali su kada su posle zemljotresa jačine oko 9 stepeni Rihterove skale, koji je 11. marta pogodio severoistok i istok Japana, usled nestanka struje prestali sa radom sistemi za hlađenje reaktora koji su zbog toga počeli da se tope.
Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, kao i delimično topljenje ili porast temperature u bazenima u kojima je uskladišteno potrošeno nuklearno gorivo.
Tone vode padaju na Fukušimu 1, ponovo dim iz centrale
Iz drugog bloka nuklearne centrale Fukušima 1 u Japanu od jutros izbija dim dok ekipe za vanredne situacije nastoje da u havarisano postrojenje dovedu struju kako bi se reaktivirao sistem za hlađenje nuklearnog goriva, javljaju svetski mediji.
Nije jasno šta je uzrok dima, saopštila je agencija UN za atomsku energiju (IAEA).
Portparol japanske vlade Jukio Edano rekao je, međutim, da se radi pari koja potiče od velike količine vode koja se baca iz helikoptera na oštećene i pregrejane reaktore.
Japanska javna televizija NHK javlja da će na Fukušimu 1 biti bačeno 50 tona vode, i to prevashodno na treći blok elektrane.
Veruje se da je u reaktoru trećeg bloka nivo vode za hlađenje šipki nuklearnog goriva opasno nizak i da postoji opasnost od njihovog topljenja a samim tim do velikog oslobađanja radioaktivnih materija.
Regularni sistem za hlađenje isključio se u petak usled udara cunamija na centralu, a od tada u četiri od šest reaktora Fukušime 1 izbijali su požari, dolazilo je do eksplozija nagomilanog vodonika i do porasta nivoa radijacije iznad dozvoljenog.
Šef IAEA Jukija Amano je izjavio da japanske vlasti trenutno vode trku sa vremenom kako bi ohladile pregrejane reaktore.
Međutim, napredak je spor, kažu ekipe za vanredne situacije, a britanski Bi-Bi-Si (BBC) javlja da su čak iz Tokija mobilisana vatrogasna kola ne bi li se hlađenje ubrzalo.
Zvaničnici se nadaju će do kraja dana električni vodovi biti dovedeni barem do dva od šest reaktora i da će potom struja večeras biti uspostavljena u sistemu za hlađenje reaktora dva, javljaju japanske novinske agencije.
Verovatno do nedelje bila bi uspostavljena struja u reaktorima tri i četiri.
Međutim, čak i da inžinjeri uspeju da povrate struju nije sigurno da će električne pumpe proraditi, jer su možda oštećene usled zemljotresa i cunamija i potonjim eksplozijama nagomilanog vodonika, javlja BBC.
Šef američke regulatorne komisije za nuklearnu energiju Gregori Jacko procenio je da će za hlađenje reaktora i vraćanje Fukušime 1 pod kontrolu "možda biti potrebne nedelje".
Ponovo dim iz centrale
Iz drugog bloka nuklearne centrale Fukušima 1 u Japanu od jutros izbija dim dok ekipe za vanredne situacije nastoje da u havarisano postrojenje dovedu struju kako bi se reaktivirao sistem za hlađenje nuklearnog goriva, javljaju svetski mediji.
Nije jasno šta je uzrok dima, saopštila je agencija UN za atomsku energiju (IAEA).
Portparol japanske vlade Jukio Edano rekao je, međutim, da se radi o pari koja potiče od velike količine vode koja se baca iz helikoptera na oštećene i pregrejane reaktore.
Japanska javna televizija NHK javlja da će na Fukušimu 1 biti bačeno 50 tona vode, i to prevashodno na treći blok elektrane.
Veruje se da je u reaktoru trećeg bloka nivo vode za hlađenje šipki nuklearnog goriva opasno nizak i da postoji opasnost od njihovog topljenja a samim tim do velikog oslobađanja radioaktivnih materija.
Šef IAEA Jukija Amano je izjavio da japanske vlasti trenutno vode trku sa vremenom kako bi ohladile pregrejane reaktore.
Međutim, napredak je spor, kažu ekipe za vanredne situacije, a britanski Bi-Bi-Si (BBC) javlja da su čak iz Tokija mobilisana vatrogasna kola ne bi li se hlađenje ubrzalo.
Zvaničnici se nadaju da će do kraja dana električni vodovi biti dovedeni barem do dva od šest reaktora i da će potom struja večeras biti uspostavljena u sistemu za hlađenje reaktora dva, javljaju japanske novinske agencije.
Verovatno do nedelje bila bi uspostavljena struja u reaktorima tri i četiri.
Međutim, čak i da inženjeri uspeju da povrate struju nije sigurno da će električne pumpe proraditi, jer su možda oštećene usled zemljotresa i cunamija i potonjim eksplozijama nagomilanog vodonika, javlja BBC.
Šef američke regulatorne komisije za nuklearnu energiju Gregori Jacko procenio je da će za hlađenje reaktora i vraćanje Fukušime 1 pod kontrolu "možda biti potrebne nedelje".
Sličnost Fukušime i Černobilja
Slike iz reaktora u Fukušimi uveliko podsećaju da katastrofu u Černobilju i po tome što su aparatčici tada lagali sovjetsku, kao i biznismeni sada, japansku vladu.
Japanski koncern Tepko, sa svojih 50.000 zaposlenih i prometom od oko 40 milijardi evra, spada među najveće energetske gigante na svetu.
Ali, kako mediji sada podsećaju, taj koncern je i pre katastrofe u Fukušimi bio dobro poznat Japancima, po sklonosti da zataška incidente u svojim atomskim elektranama i utiče na političare, a po potrebi da ih i potkupljuje.
Ovaj energetski gigant nastao je fuzijom čitavog niza lokalnih proizvođača električne energije u Japanu i Fukušima je prvi od sadašnjih 17 nuklearki koliko ih ima u Zemlji izlazećeg Sunca.
Atomske elektrane samo tog koncerna imaju veću snagu nego sve nuklearke u Nemačkoj zajedno, a reaktor u Fukušimi je, prilikom puštanja u pogon 1971, slavljen kao tehnološki uspeh i veliki doprinos industrijskoj naciji.
Takvi napisi su odavno nestali iz japanskih medija. Umesto toga se uvek iznova javlja o skandalima gde je energetski div potkupio političare ili zataškao neki od brojnih incidenata u njegovim reaktorima.
Političarima na koncu nije preostalo ništa drugo nego da još 2002. zabrane rad svim reaktorima tog koncerna u Japanu i nalože proveru njihovog stanja. Jedva da je prošla godina dana da su političari popustili i dopustili rad baš svim reaktorima - uprkos protestima građana.
Jer, incidenti su se i dalje dešavali: već 2007. je u potresu bio oštećen jedan reaktor koncerna Tepko i iz nuklearke je u atmosferu izašla radioaktivna para. Koncern je i taj incident pokušao da prećuti, mada je već tada Japan bio na pragu katastrofe kakva se događa ovih dana.
Po svemu sudeći, i nakon nedavnog potresa su u koncernu isprva odlučili da prećute stvarne razmere opasnosti - čak i pred japanskim premijerom Naoto Kanom.
Tek u utorak, punih pet dana nakon katastrofe, japanski premijer je sazvao krizni sastanak uprave koncerna Tepko u njihovom sedištu i sastanak otvorio urlajući na direktore: "Šta se ovde zapravo dešava"?
I sam japanski premijer je navodno za većinu događaja u Fukušimi saznao - iz medija. I tek nakon toga je Naoto Kan lično preuzeo nadzor nad kriznim štabom u energetskom koncernu.
Dosadašnji predsednik uprave Masataka Šimizu, nakon takvog gubljenja obraza pred njegovim podređenima, još dolazi u kancelariju, ali se javnosti obraća samo preko portparola koncerna.
Ekonomski, pak, koncern Tepko jedva da bolje stoji od reaktora u Fukušimi: vrednost njegovih deonica je prepolovljena u samo par dana, a od ponedeljka je trgovanje njegovim deonicama obustavljeno.
Najnoviji bilans: Poginulo ili nestalo najmanje 17.000 ljudi
Najmanje 17.000 ljudi poginulo je ili nestalo u razornom zemljotresu i cunamiju koji su pre sedam dana pogodili Japan, saopštila je policija.
Prema zvanično potvrđenim podacima, u zemljotresu i cunamiju poginulo je 6.911 ljudi, čime je premašen do sada najveći broj žrtava u potresu u Kobeu 1995. u kojem je život izgubilo 6.434 osobe.
Broj nestalih porastao je na 10.316, čime je ukupan bilans mrtvih i nestalih dostigao 17.227 ljudi, objavila je Nacionalna policijska agencija u poslednjem izveštaju, dodajući da je u nesreći povređeno 2.356 ljudi.
U januaru 1995. zemljotres jačine 7,2 stepena Rihterove skale pogodio je zapadnu japansku luku Kobe, a u nesreći su poginule 6.434 osobe, podsetio je Frans pres.
Zemljotres 11. marta trenutno je najsmrtonosnija prirodna katastrofa koja se dogodila u Japanu od 1923. godine, kada je u zemljotresu u Kantu poginulo najmanje 142.000 ljudi.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
