Izvor: Večernje novosti, 27.Okt.2018, 14:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

JUBILEJ "NOVOSTI": Slovenci su došli da bi otišli

Zapisi o nastanku, prohujalom vremenu, usponu, greškama i ljudima. Beogradski Sava centar bio je poprište dveju državnih i partijskih koncepcija JUGOSLAVIJA se već krajem osamdesetih godina bližila svom kraju. Stranice "Novosti" iz tog vremena jedinstvena su hronika košmara kroz koji su u godinama koje su usledile prošli njeni narodi. Najpre je pukla Partija. Četrnaesti kongres Saveza komunista Jugoslavije, održan od 20. do 22. januara 1990. godine, po mnogima je označio >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << gašenje zajedničke države. Beogradski Sava centar postao je poprište dveju državnih i partijskih koncepcija. Delegacija srpske partije zalagala se za uvođenje sistema "jedan čovek - jedan glas", što je značilo centralizaciju Jugoslavije. Slovenci su, međutim, predlagali konfederaciju partije i države. Svi predlozi slovenačke delegacije, koju je predvodio Milan Kučan, bili su odbijeni, dok su srpski glatko prolazili. Posle dva dana rada i oštrih verbalnih sukoba, delegacija SK Slovenije napustila je, 22. januara uveče, kongresnu dvoranu. Nastavku rada Kongresa usprotivili su se Hrvati, zatim i delegacije Makedonije i BiH. NASLOV komentara tadašnjeg našeg novinara Nenada Stefanovića, objavljen na drugoj strani "Novosti" 24. januara, glasio je "Došli da odu". Foto-reporteri Ratko Radetić i Ratko Đoković zabeležili su antologijske kadrove izlaska Slovenaca i Hrvata iz sale, koji su postali paradigma onoga što će uslediti. PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Smena na političkom vrhu Srbije A da se ništa dobro ne javlja na političkom horizontu svedočili su izveštaji naših novinara specijalizovanih za unutrašnju politiku. Bora Međedović konstatuje da je "slovenačka delegacija poručila da neće da čeka ostale republike u demokratizaciji", a Željko Vuković da će se na najtežem ispitu naći rukovodstvo BiH, "u čijim rukama je sudbina Jugoslavije". Odjeci poslednjeg partijskog kongresa potisnuli su dramatične izveštaje dopisnika sa Kosmeta Dragana Damjanovića i Miše Kikovića o albanskim demonstracijama u svim većim gradovima u pokrajini, ali i optimizam privredne reforme Ante Markovića o kojima je izveštavao Dragoslav Gaga Spasojević. U KOM smeru se kreće Hrvatska, srpsku javnost detaljno je informisao tadašnji (i sadašnji) dopisnik "Novosti" iz Zagreba Jurica Kerbler. On je tako među prvima naglas rekao da se oko 100.000 članova Hrvatske demokratske zajednice okupilo oko izuzetno opasne ekstremističke, pa i fašistoidne platforme čija je registracija u to vreme još uvek bila pod znakom pitanja. Prvi put u domaćoj visokotiražnoj "mejnstrim" štampi otvoreno je postavljeno pitanje - Šta ako se Jugoslavija raspadne? Novinar Zlatko Čobović na stranicama "Novosti" nedeljama je razrađivao scenarije opstanka i propasti zajedničke države. Da Jugi nema spasa, međutim, gotovo je potvrđeno ne na političkom, već na sportskom terenu. Utakmica Dinamo - Crvena zvezda na "Maksimiru" ogolila je tadašnje srpsko-hrvatske odnose. Obračun navijača, napad Zvonimira Bobana na milicionera, kao i bilans od šezdesetak ranjenih istinski su uznemirili javnost. "Borodin na Maksimiru" pisao je dopisnik "Novosti" Petar Stanivuković. PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Terorizam ustaške emigracije - Nije reč o sportu, već o najogoljenijoj politici. Šta drugo reći kada je najtvrđe jezgro "Bed blu bojsa" u noći posle utakmice otišlo pred Sabor na Markov trg gde su skandirali "Hoćemo Tuđmana". Beogradske "delije" pre utakmice vikali su "Ubićemo Tuđmana" i "Ovo je Srbija"... Srbe i Hrvate čekaju dani najvišeg mogućeg rizika - pisao je Stanivuković u "Novostima" u broju od od 15. maja 1990. godine. BERLINSKI zid je s proleća 1989. godine postajao sve slabiji, a svaka njegova pukotina beležena je u "Novostima". Spoljna rubrika, iako bez stalnog dopisništva u Bonu, uspešno je čitaocima predočavala duh promena koji se nezaustavljivo širio Nemačkom. Da je novi svet na pomolu, bilo je jasno i iz izveštaja Tanjugovog dopisnika Duška Reljića, čije su izveštaje gotovo svakodnevno preuzimale i "Novosti". Na osnovu materijala koji su emitovale novinske agencije i komentara strane štampe, spoljnopolitički novinari "Novosti" uspešno su najavljivali brzu prekompoziciju Evrope. Javnost u Srbiji, međutim, bila je zaokupljena drugim događajima. Polovinom 1990. godine, kako je pisao naš list, pored opasnog zaoštravanja odnosa između Srba i Hrvata, najaktuelniji je bio skandal posle prekida predstave "Sveti Sava" po tekstu Siniše Kovačevića. "Novosti" su tim povodom organizovale čak i okrugli sto koji je okupio najveće pozorišne autoritete koji su dali svoje viđenje teatra u raljama politike, religije i mitomanije. AUTOR drame "Sveti Sava" Siniša Kovačević u razgovoru sa urednicima našeg lista Jovanom Kesarom i Draganom Bogutovićem poručivao je: "Ne terajte me iz Srbije"; da niko nema tapiju na prošlost, pa ni "Svetosavska stranka Žarka Gavrilovića". Istovremeno, Vuk Drašković je posle definitivnog raskida sa svojim stranačkim kolegom na sednici Centralne uprave SPO poručio za "Novosti": Šešelja kod psihijatra. Ova vest, međutim, prošla je mnogo tiše nego odluka Crvene zvezde da klupu jugoslovenskog šampiona preuzme Ljupko Petrović - čovek koji će klub povesti na neponovljivu stazu uspeha i slave. Danas je gotovo zaboravljeno da se 1990. godine tadašnji prvi čovek Srbije Slobodan Milošević ozbiljno naljutio na "Večernje novosti". Povod, međutim, nije bila nikakva kritika njegove politike ili vladajućeg režimskog kursa već - reportaža iz njegovog rodnog mesta. PROČITAJTE JOŠ - JUBILEJ "NOVOSTI": Titova smrt - milionski tiraž REPORTERKA našeg lista, poznata pesnikinja i publicistkinja Gordana Brajović, zaputila se u Požarevac sa namerom da čuje sećanja Miloševićevih rođaka i prijatelja na njegovu mladost i da sazna nešto o njegovim navikama kao običnog čoveka. U svojoj reportaži pod naslovom "Slobodan Milošević - naš Požarevljanin" Gordana je na nekoliko mesta spomenula i Miloševićevu suprugu Mirjanu Marković, koja je, takođe, rođena i školovana u Požarevcu, ali i navela poneku anegdotu iz njihovih mladih dana. To se novom srpskom vođi - nije dopalo. Redakciji je uputio pisani protest. "Nije pošteno ni pravedno da moja porodica, a pre svega moja supruga, na ovakav način plaća cenu činjenici da se ja nalazim na javnoj funkciji. Vama je to dovoljno da uzmete za pravo da nas uznemiravate u privatnom životu. Odbijam da prećutim i da se od mog Požarevca pravi vaš Kumrovec. Demokratsko društvo za koje se zalažemo nećemo izgraditi negujući veličajući, niti popularišući privatni život bilo kog pojedinca, pa ni mene, u našoj zemlji", naveo je Milošević u protestnom pismu našoj redakciji koje je sutradan objavljeno u celini na trećoj strani "Novosti". PROBLEMI na Kosovu i Metohiji još od velike albanske pobune 1981. godine budno su praćeni na stranicama našeg lista. Zahtevi Albanaca početkom devedesetih bili su gotovo identični: Kosovo - republika, pravo na samoopredeljenje, "velika Albanija"... Pritisak na nealbansko stanovništvo je jačao, a ni budućnost nije izgledala bolje. To je bio povod da novinari Miša Kiković, Dragan Damjanović i Mirjana Radetić naprave serijal razgovora sa kosmetskim Srbima i Crnogorcima o budućnosti pokrajine, Srbije i Jugoslavije. - Nemamo šta da više se lažemo. Na Kosovu nije dobro, a biće i sve gore. Ljudi su nezadovoljni i uplašeni. Dve prodavnice imamo u selu, zgrada do zgrade. U jednu dolaze samo Srbi, u drugu isključivo Albanci. Ne bi Albanac ušao u našu radnju ni po lek. Svaka priča o nekakvom pomirenju vešto je smišljena podvala u koju ne veruje niko, pa još ovoliko milicije da dođe - prosuo je svoj čemer Miroslav Stepić, iz sela Drenovac, tada zaposlen kao vozač u preduzeću "Đurakovac", u ispovesti novinarki Mirjani Radetić. Njegove prognoze, nažalost, obistinile su se, sve do jedne. Sutra: Milan Tepić kao Sinđelić

Nastavak na Večernje novosti...