Izvor: RTS, 01.Jul.2010, 20:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izveštaj o radu Ministarstva finansija

Vođenje adekvatne fiskalne politike jeste glavna karakteristika rada Ministarstva finansija u prethodne dve godine. Najveći rezultat - likvidnost budžeta, navodi se u izveštaju o radu tog ministarstva, dostavljenom premijeru Mirku Cvetkoviću.

Glavna karakteristika rada Ministarstva finansija u prethodne dve godine jeste vođenje adekvatne fiskalne politike, a najveći rezultat likvidnost budžeta, navodi se u izveštaju tog ministarstva o dvogodišnjem radu, koji je dostavljen >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << premijeru Mirku Cvetkoviću.

U izveštaju se takođe navodi da je u protekle dve godine zaustavljen trend visokog nominalnog i realnog rasta javne potrošnje i značajno smanjena većina njenih pozicija.

Kao primer se navodi učešće javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu (BDP), koje je rebalansom za 2009. godinu, smanjeno za skoro dva procentna poena, što je, kako se navodi, najveće smanjenje u novijoj istoriji Srbije.

Pored toga, poboljšana je struktura javne potrošnje, što podrazumeva rast učešća investicija i pad učešća tekuće potrošnje.

Radi obezbeđivanja makroekonomske stabilnosti i ublažavanja posledica svetske ekonomske krize, Ministarstvo je iniciralo i okončalo pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Prvo je, podseća se u izveštaju, novembra 2008. godine, potpisan stend-baj aranžman "iz predostrožnosti", vrednosti 520 miliona dolara, da bi u martu 2009. godine bio potpisan novi, od 2,9 milijarde evra.

Zahvaljujući potpisanom Bečkom sporazumu, poslovne banke su zadržale izloženost prema Srbiji, a prošle godine su nam "donele" i dodatna sredstva.

U okviru direktnih nadležnosti, Ministarstvo je u cilju sprečavanja širenja krize, povećalo nivo osiguranih depozita sa 3.000 na 50.000 evra, suspendovalo porez na prihod od kamata po osnovu devizne štednje i plaćanje poreza na kapitalne dobitke na prihod po osnovu prenosa uz naknadu hartija od vrednosti.

Doneta je i odluka o povezivanju staža radnicima nekih preduzeća koja imaju neizmirene obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje, za period od 1. janara 2004. do 31. decembra 2009. godine.

Time je, kako se navodi, omogućen odlazak u penziju za više od 47.000 radnika, a država je za to, do sada, izdvojila nešto više od 13 milijardi dinara kao bespovratnu pomoć.

U prethodne dve godine, obezbeđena je finansijska podrška projektima u ukupnom iznosu od 1.625.385.000 evra i više od 10 milijardi dinara.

Za infrastrukturu najviše novca

Najviše novca obezbeđeno je za infrastrukturne projekte (957.885.000 evra), finansiranje malih i srednjih preduzeća (280 miliona evra), nauku (225 miliona evra), zdravstvo (80,5 miliona evra), prosvetu (50 miliona).

Prvom na listi prioriteta, Koridoru 10, obezbeđena je podrška od 809 miliona evra od međunarodnih finansijskih institucija i 7,5 milijardi dinara iz budžeta. Iz budžeta je izdvojeno i dodatnih 1,85 milijardi dinara za eksproprijaciju zemljišta duž Koridora 10.

Obezbeđena su i značajna sredstva bespovratne pomoći Republici Srbiji - potpisani ugovori u vrednosti od 89 miliona evra, a isprograminarani programi za bespovratnu pomoć IPA fondova za ukupno 535 miliona evra. Potpisani su i sporazumi o prekograničnoj saradnji, kojima je ugovorena pomoć od još 141 milion evra.

Obezbeđena je i stabilnost javnih finansija, koja se ogleda u urednom izmirivanju obaveza države.

Reforme javnih finansija

Na polju reforme javnih finansija, usvojeni su važni zakoni: Zakon o državnoj pomoći, kojim je uspostavljen sistem kontrole državne pomoći, Zakon o javnim nabavkama, što je jedan od prvih sistemskih antikorupcijskih zakona i Zakon o budžetskom sistemu, koji je uspostavio okvir za bolju kontrolu trošenja novca.

Prilikom izrade budžeta, uvedeni su novi standardi kojim su sveobuhvatnije prikazani prihodi i rashodi. Budžet za ovu godinu, po prvi put, prikazuje sopstvene prihode budžetskih korisnika, iznose bespovratne pomoći i projektnih zajmova, kao i gubitke poreskih prihoda po osnovu poreskih olakšica i umanjenja poreske osnovice.

Usvojen je i novi Carinski zakon, kojim su pojednostavljeni i ubrzani carinski postupci. Usvojeno je ili parafirano 18 sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, od ukupno 37 koliko je ih je u primeni.

Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana smanjene su stope poreza na prihod od kapitala i na kapitalne dobitke sa 20 na 10 odsto i izjednačene visine neoporezivog iznosa za sve obveznike godišnjeg poreza na dohodak.

Usvojenim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, dograđen je sistem oporezivanja dobiti pravnih lica, koje su usklađene sa međunarodnim standardima, a glavna novina je mogućnost da se poreski period razlikuje od kalendarske godine.

U prethodne dve godine, na predlog Ministarstva finansija, Skupština je usvojila ukupno 93 zakona.

Nastavak na RTS...