Izvor: B92, 12.Jan.2014, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izraelci se opraštaju od Šarona
Tel Aviv -- Oko 20.000 Izraelaca odalo je danas popodne poslednju poštu bivšem izraelskom premijeru Arielu Šaronu.
Uvijen u belo plavu izraelsku zastavu, kovčeg sa njegovim telom bio je ispred zgradi parlamenta, Kneseta, u Jerusalimu od 10 do 18 časova.
Šaron je preminuo u subotu u 86. godini, nakon što je osam godina bio u komi posle moždanog udara.
Izrael se sada priprema za njegovu sutrašnju sahranu.
Molitve su izrečene nad Šaronovim kovčegom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i zastave su bile spuštene na pola koplja, a predsednik Izraela Šimon Peres položio je venac i stajao u tišini kraj odra.
U mimohodu su bili i stari i mladi ljudi i vojnici i ultraortodoksni Jevreji u crnom odelima, prenose svetske agencije.
Pre odavanja pošte, u Knesetu su izraelski ministri redovnu sednicu vlade započeli minutom ćutanja u znak sećanja na pokojnog, 11. premijera.
Šaron će biti sahranjen na svom ranču Javor, u pustinji Negev na jugu Izraela, a sahrana će biti otvrena za javnost, na zahtev Šaronovih sinova Gilada i Omrija.
Prethodno će biti održana komemoracija u Knesetu u 9.30 sati, na kojoj će govoriti Peres, premijer Benjamin Netanijahu, predsednik Kneseta Juli Edelštajn, američki potpredsednik Džozef Bajden i bivši britanski premijer Toni Bler.
Šaronovi sinovi će izgovoriti molitvu za mrtve - kadiš za svog oca.
Na komemoraciju će doći i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov i njegov nemački kolega Frans Valter Štajnmajer i češki premijer Jirži Rusnok.
Posle ceremonije pogrebna procesija i vojni konvoj krenuće ka ranču, gde će Šaron, uz vojne počasti, biti sahranjen u 14 sati kraj pokojne supruge Lili.
Na putu za ranč procesija će se zaustaviti u Latrunu, gde će se održati specijalna komemoracija Generalštaba izraelske vojske za bivšeg generala Šarona. I ova ceremonija će biti otvorena za javnost.
Policija će razmestiti 800 oficira, graničnih policajaca i dobrovoljaca da obezbeđuju sahranu. Oni će biti raspoređeni u tri kruga oko mesta sahrane, koja je označena kao nacionalni događaj i nazvana "anemone", po cveću koje raste na brdu gde će Šaron biti sahranjen.
Prvi krug će biti najbliži grobu i kroz njega građani neće moći da prođu. On će štititi Šaronovu porodicu, političare i članove bezbednosnog establišmenta.
Drugi krug će se protezati desetine metra odatle i biće otvoren za javnost . Procenjuje se da će moći da primi oko 10.000 ljudi. Policija je saopštila da je spremna i za mogućnost terorističkog napada.
Imajući u vidu da je mesto sahrane samo nekoliko kilometara od pojas Gaze, izmenjen je i položaj protivraketnih baterija "gvozdena kupola" da budu bliže, javio je drugi kanal izraelske televizije, ali vojska to nije potvrdila.
Još na vest o Šaronovoj smrti u subotu podginuta je pripravnost hitne pomoći i njena vozila i helikopter će pratiti pogrebnu procesiju od Jerusalima do ranča. Vojna policija biće razmeštena kraj naselja oko pojasa Gaze, navode izraelski mediji.
Šaron je jedan od legendarnih i najkontroverznijih izraelskih lidera, čiju su smrt Palestinci slavili, a slično je reagovao i čitav muslimanski svet, kako su preneli izraelski mediji.
Šaron, poznat po nadimku "buldožer", bio je gigant izraelske vojne i političke scene, navode poznavaoci prilika.
Bio je na vrhuncu političke moći kada je doživeo moždani udar. Nekoliko meseci pre toga naredio je unilateralno povlačenje izraelske vojske i jevrejskih naseljenika iz pojasa Gaze s ciljem da smanji napetost u odnosima s Palestincima.
Veruje se da je bio na putu da bude izabran ponovo za premijera i da je bio spreman za dodatno povlačenje sa Zapadne obale, kada se razboleo.
Šaron je kao ministar građevinarstva Izraela posetio Beograd 1991. kao prvi visoki zvaničnik te zemlje posle prekida diplomatskih odnosa 1967. Pamti se i po tome 1999. godine kao šef diplomatije odbio da podrži bombardovanje Srbije od strane NATO.
Prvi da odaju počast došli su izraelski predsednik Šimon Perez i bivši premijer Ehud Olmert, koji je nasledio Šarona 2006. godine, kada je Šaron dobio moždani udar i od tada se nalazio u komi.
Šaron je doživeo moždani udar na vrhuncu svoje poltičke karijere, januara 2006, kada se verovalo da će ponovo biti izabran za premijera.
Vesti o njegovoj smrti i osvrt na njegov životg dominiraju danas izraelskim medijima.
Njegova karijera trajala je gotovo isto toliko koliko postoji Izrael, 65 godina. Iastoričari ističu da je pomogao da se bliskoistočni rat 1973. godine preokrene u korist Izraela, kada su arapske armije iznenada napale jevrejsku državu na Dan pokajanja, Jom Kipur.
Kao političar dobio je nadamak buldožer, a za premijera je izabran 2001. godine.
Četiri godine kasnije naredio je unilaterlano povlačnje izraelskih vojnika i jevrejskih naseljanika iz pojasa Gaze, što je bio šokantan preobražaj za lidera koji je bio veliki zagovornik izgradnje jevrejskih naselja na okupiranim palestinskiom teritorijama.
On je kasnije napustio svoj konzervativni Likud i osnovao centrističku partiju Kadima.
Na vest o njegovoj smrti mnogi svetski lideri i bivši i sadašnji odali su mu počast za njegovu posvećenost bezednosti Izraela, a posebno za korake ka miru u mesecima koji su prethodili njegovoj bolesti.
Palestinci su, međutim, izrazili žaljenje što nikada nije izveden pred lice pravde zbog svoje uloge u masakru palestinskih izbeglica u izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrtu nakon što je orkestrirao invaziju na Liban 1982. godine kao ministar odbrane.
Neki palestinski zvaničnici optužili su ga i smrt Jasera Arafata, koji je umro pod misterioznim okolnostima 2004. godine dok je Šaron bio premijer.
