Izvor: B92, 12.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Izlaznost oko 3,1 miliona"
Novi Sad, Beograd -- Poslednja istraživanja Stratedžik marketinga pokazuju da će na predstojeće predsedničke izbore izaći oko 3,1 milion birača.
Direktor Stratedžika Srđan Bogosavljević izjavio je "Građanskom listu" da je to "dosta mala izlaznost, na nivou prethodnih predsedničkih izbora", dodajući da je tog dana i verski praznik i da neki građani baš zbog toga neće izaći na izbore, iako su možda mislili da hoće.
"U krajnjoj liniji, ne postoji ni velika >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tenzija u kampanjama, tako da se ovi izbori, bar zasad, ne doživljavaju kao veoma važni, nimalo adekvatno onome koliko su oni zaista važni", rekao je Bogosavljević.
Prema njegovoj oceni, jedan od razloga za "blede kampanje" je kratko vreme za kampanju koje se poklopilo sa praznicima, ali je izrazio očekivanje da će u poslednjoj sedmici početi "malo ozbiljnija konfrontacija".
Bogosavljević je dodao da je "jasno da će biti drugog kruga izbora" jer će "četiri sasvim jaka kandidata" Čedomir Jovanović, Velimir Ilić, Milutin Mrkonjić i Ištvan Pastor zajedno uzeti najmanje 25 odsto biračkog tela.
"Samim tim nema šanse da se izbori završe u prvom krugu. Nije mi nelogično da Nikolić i Tadić razmišljaju na način da sve svoje glavne adute i argumente sačuvaju za drugi krug izbora", kazao je on.
Po njegovom mišljenju građani zasad nisu shvatili u kojoj su meri različiti koncepti glavnih predsedničkih kandidata i "nisu do kraja svesni kakve posledice po Srbiju mogu ostaviti rezultati tih izbora".
Bogosavljević je ocenio da je sve više građana koji kažu kako im je dosta svega i da više ne žele da glasaju "protiv", dodajući da se "u suštini nalazimo pred ozbiljnim zaokretom, ako dođe do promene vlasti".
"Mladi i gubitnici tranzicije nezainteresovani"
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković izjavio je da su mladi najmanje zainteresovani za politički život i učešće na izborima, kao i ljudi srednjih godina, koji su se u periodu tranzicije našli na ivici egzistencije.
"Građani imaju svoje stavove i političku orijentaciju, ali je teško odrediti da li će učestvovati na izborima", kaže on.
"Zbog toga je apstinencija najveća enigma i zbog toga se u istraživanjima javnog mnjenja često pojavljuju greške u prognozama o izlaznosti", rekao je Stanković agenciji Beta.
Osim oko 20 odsto "tradicionalno nezainteresovanih" za politički život, nezainteresovanost za učešće u izborima najviše je izražena kod mladih između 18. i 30. godine, rekao je on i naveo da je to ona populacija koja bi u 80 odsto slučajeva napustila zemlju.
Stanković je rekao da u grupu apstinenata spadaju ljudi koji su "radikalni pesimisti" u odnosu na protagoniste politike, na političke lidere i najviše državne funkcionere, a među njima su gubitnici tranzicije.
To su, kako je naveo, ljudi između 40 i 50 godine koji su ostali bez posla i koji se nalaze na ivici egzistncije i oni u ponudi predsedničkih kandidata ne prepoznaju nekoga ko bi mogao da zastupa njihove intrese.
Opredeljenost birača da na izborima glasaju "protiv", Stanković dovodi u vezu sa naličjem političkog života u Srbiji.
"U našem političkom životu ima puno negativnosti. Priroda naše političke komunikacije je pre osporavanje drugog nego isticanje sopstvenih prednosti i vrednosti i to se reflektuje na birače da kažu: ne znam za koga, ali znam protiv koga ću glasati", istakao je Stanković.
