Izvor: B92, 19.Nov.2016, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivana, Manja i Maša spašavaju životinje
Tek formiranu službu za spasavanje životinja u Novom Sadu, spremnu da deluje na nepristupačnim mestima, osnovale su tri entuzijastične devojke - Ivana, Manja i Maša i to kao ogranak Udruženja Animal rescue Srbija (ARS).
Piše: Dragana Ristić
Izvor: Dnevnik.rs
Oni su dostupni za najrazličitije terenske intervencije, bilo da se radi o vađenju životinje iz jame ili vode, spuštanju sa krova ili sa drveta, uz punu opremu i sa položenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << treningom iza sebe. Devojke su angažovane potpuno dobrovoljno i uskoro ćemo ih viđati po gradu u acijama spasavanja. Centrala ARS-a je u Beogradu, ali udruženje trenutno funkcioniše u još nekoliko gradova u našoj zemlji i plan je da u dogledno vreme to postane ozbiljna služba koja će pokrivati celu Srbiju.
"Kada je mačka visoko na drvetu, kada je pas u jami ili bunaru ili ptica visi zapetljana u najlon ili kanap sa gnezda... u tim slučajevima, ljudi uglavnom zovu vatrogasce, iako oni zapravo nisu nadležni za takve intervecije", objašnjava veterinarka Ivana Jovandin iz novosadskog ogranka ARS. "Sada smo mi tu, za životinje svih vrsta, a svoj doprinos društvu vidimo i u tome što ćemo delovati umesto ljudi koji bi se mogli povrediti na taj način. Ako ne umete ili se bojite, a treba pomoći životinji u nevolji, slobodno nas zovite".
Da biste prijavili slučaj za spasavanje, potrebno je najpre pozvati centralu u Beogradu (064/8210-200), odakle će dispečer dalje preuzeti koordinaciju. Zbog toga je, naglašava Ivana, neophodno napomenuti iz kog mesta se zove. Ukoliko se radi o manje hitnoj situaciji, dostupna je i fejsbuk stranica - Animal Rescue Serbia. Kako su Ivana i njene koleginice tek ušle u posao, naša sagovornica, na osnovu iskustva kolega iz Beograda kaže da su do sada najčešći bili slučajevi spasavanja mački sa drveća.
"To nisu iskusne ulične mačke koje žive godinama na ulici i znaju da se popnu na drvo i siđu odatle. Reč je o kućnim macama koje nekako izađu napolje, nešto ih uplaši i one se brže bolje popnu na drvo, jer im to prirodni instinkt nalaže, a kasnije ne umeju da siđu. Tu mi intervenišemo: penjemo se , spuštamo ih, mamimo ih hranom, dovijamo se na razne načine da bude bezbedno i za nas i za macu", objašnjava Ivana Jovandin.
ARS je volontersko, neprofitno udruženje i sve što njihovi članovi rade, čine to iz dobre volje. Ivana kaže da bi novosadskom ogranku dobro došli volonteri, jer, više ljudi znači i bolji i efikasniji rad i veći doprinos. Fizičke predispozicije - i jesu i nisu bitne, a izvesno je da svako ko želi može da im se pridruži i time doprinese da ARS širom Srbije što pre zaživi.
"Da biste bili spasilac koji se penje na drvo, silazi u jamu ili se spušta na krov zgrade, potrebno je proći specijalizovanu obuku koja se održava u Avantura parku u Beogradu. Niko od nas, ako nije obučen i osposobljen to da radi, neće izaći na teren. S druge strane, primamo i volontere koji možda ne mogu da prođu obuku ili ih ne zanima baš takav vid angažovanja. Svako nam može biti od pomoći i naći ćemo zadatak za svakoga, bilo da je to neki adminstrativni posao, asistent spasioca ili nešto treće", objašnjava Ivana.
Služba funkcioniše na dobrovoljnoj bazi, i Ivana naglašava da su im donacije od velikog značaja, a do sada najčešći donatori bili su zadovoljni građani nakon intervencije.
Spasioci novac nikada ne primaju na ruke, već se uplaćuje na račun, a donacija može biti i u opremi. Ogranku u Novom Sadu u trenutno nedostaju jedne visoke merdevine od minimum deset metara, a u obzir dolazi i dogovor o pozajmljivanju po potrebi.
Pored angažovanja u lokalnom ogranku ARS ili doniranja, Ivana naglašava da postoji još puno načina na koje svako od nas može da pomogne životinjama koje se nalaze u našoj neposrednoj sredini.
"Ko može - neka zbrine. Ljudi, ne kupujte, udomite! Toliko napuštenih životinja hoda našim ulicama i pokušava da pronađe dom, da prosto nema razloga da iko kupuje ljubimce. Ako ne možete da pružite dom, nahranite ih, to će njima mnogo značiti. U kontaktu smo i sa drugim udruženjima koja se bave konkretno zaštitom životinja i udomljavanjem i koji vape za volonterima. Svako može donirati nešto, ne mora to biti novac, nego i materijal za kućice, ćebenca. Toliko je načina, da prosto nema izgovora...", apeluje Ivana Jovandin.
