Izvor: Mondo, 28.Dec.2018, 15:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraživanje: Najopasnije tačke u vožnji u Beogradu
Koliko je u Beogradu saobraćaj problematičan, pokazuje dokument objavljen na Portalu otvorenih podataka, prema kojem je od januara do novembra 2018. godine, svakog meseca u proseku stradalo čak osmoro ljudi.
/autor teksta i grafike: Olivera Živković/
Kako bismo što bolje predstavili životnu opasnost od nesmotrene vožnje i grešaka koje vozači svakodnevno prave, analizirali smo skup podataka objavljen na Portalu otvorenih podataka, ustupljen od strane >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << Ministarstva unutrašnjih poslova.
Rezultati pokazuju da je do početka novembra ove godine zabeležena neverovatna 14.861 saobraćajna nesreća. Ovaj broj je svakako zastrašujući, ali u poređenju sa prethodne dve godine pokazuje pozitivan trend. U glavnom gradu se 2016. i 2017. desilo više od 17.000 udesa godišnje.
Nov Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je usvojen ovog proleća, doneo je daleko strožije kazne, koje su uticale da se smanji broj nesreća.
U prvih 11 meseci 80 udesa bilo sa smrtnim ishodom. Ostalo su situacije u kojima je dolazilo do povreda i materijalne štete.
To znači da je u proseku mesečno bilo oko 1.670 udesa, od čega je osam imalo smrtonosni ishod. Dokument sadrži isključivo podatke o drumskim vozilima.
Prema vrstama saobraćajnih nesreća, najveći broj odnosi se na sudar dva vozila, sa ili bez skretanja, sa parkiranim vozilom, zatim udes u kojem učestvuje jedno vozilo i na kraju udes sa pešacima.
Najveći broj smrtnih slučajeva u saobraćaju (40%) dogodio se zbog prelazaka pešaka van pešačkog prelaza, u 30% slučajeva stradalo je u sudaru najmanje dva vozila i to čeono, zatim pri sustizanju ili pri skretanju vozila i na raskrsnicama, dok je 20% u izolovanim udesima.
Foto: Infogram/Olivera Živković, MONDO
Sudari vozila, u kojoj jedno sustiže drugo, najčešći su uzrok materijalne štete ili povređenih, što ukazuje na to da vozači slabije vode računa o držanju odgovarajuće distance sa ostalim učesnicima u saobraćaju.
Nemojte se "lepiti" na branik - veoma je opasno!
NAJOPASNIJI POPODNEVNI i VEČERNJI SATI
Analizirani podaci pokazuju da se čak 60% nesreća dešava u periodu između podneva i ponoći.
Udesi sa smrtnim ishodom najviše se dešavaju baš kada se Beograđani vraćaju sa posla u kasnim popodnevnim i večernjim satima, dok se manji broj smrtnih ishoda, oko 25%, dešava u kasnim jutarnjim satima.
CENTAR BEOGRADA, NOVI BEOGRAD i ZEMUN NAJKRITIČNIJI
Mapa nesreća čiji je ishod bio smrtonosan pokazuju da su centralni delovi starog Beograda, ali i Novi Beograd i Zemun najopasniji za vozače.
Foto: Infogram/Olivera Živković, MONDO
Upoređivanjem podataka o saobraćajnim nesrećama u protekle četiri godine, najmanje je nesreća bilo 2015. nakon čega se primećuje značajan porast u naredne dve godine.
Koliko nas gine na putevima u celoj zemlji
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja navodi da se broj saobraćajnih nesreća u Beogradu od 1998. godine, kada su poginule 272 osobe, smanjio za gotovo tri puta. On ističe da je cilj nacionalne strategije za bezbednost u saobraćaju da se do 2020. godine broj nesreća prepolovi.
"Koliko god da se preduzima, to nije dovoljno jer ljudi i dalje stradaju u saobraćaju, što je neprihvatljivo. Moramo najviše da radimo na saobraćajnom obrazovanju i vaspitanju dece i mladih i na podizanju svesti kod odraslih, jer je ipak iza najvećeg broja saobraćajnih nezgoda greška čoveka", objašnjava Okanović za naš portal.
Foto: Infogram/Olivera Živković, MONDO
On dodaje da bezbednost ulica mora da se unapređuje izgradnjom trotoara, javne rasvete i unapređenjem bezbednosti pešačkih prelaza.
Iako se rezultati ovog istraživanja odnose samo na teritoriju i užu okolinu grada Beograda, podaci Evropskog odbora za bezbednost u saobraćaju (ETSC) pokazuju da se u Srbiji ipak smanjuje broj saobraćajnih nesreća i smrtnih ishoda.
Međutim, naša zemlja se i dalje nalazi u crvenoj zoni po broju udesa u odnosu na mnoge evropske zemlje. U "crvenom" još samo Hrvatska, Rumunija i Bugarska.
.jpg)
