Izvor: N1 televizija, 05.Maj.2018, 19:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorijska kolebanja - ima li u Srbiji prekrajanja istorije?

U Beogradu je održan skup antifašista Balkana. Učesnici su bili ministri Aleksandar Vulin i Zoran Đorđević, koji su ukazali na važnost očuvanja antifašističke tradicije i naglasili da nema govora o reviziji istorije Drugog svetskog rata.

Izvor: N1

Ima li u Srbiji relativizacije antifašističke borbe i kako razumeti procese rehabilitacije pojedinih istorijskih aktera?

Na skupu antifašista, ministar odbrane i ministar za boračka pitanja bili su gotovo >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << najmlađi učesnici. Okupljenima se prvi obratio ministar Đorđević.

"Dobro došli u zemlju slogana "Bolje grob nego rob", proučio je ministar rada Zoran Đorđević.

I bolje rat nego Nedićev pakt - u tom kontekstu, ministre smo pitali šta misle o procesu rehabilitacije šefa kvislinške vlade i već završenim rehabilitacijama vođa četničkog pokreta.

"Nema revizije istorije, ne može biti revizije istorije, ovo je zemlja antifašista", smatra ministar odbrane Aleksandar Vulin.

"Forsiraćemo antifašizam i sve ono za šta su se borili naši narodi", kaže Đorđević.

Ministri su objasnili da o rehabilitaciji odlučuje nezavisna sudska vlast, dok su oni lično antifašisti. Predsednik SUBNOR-a je podsetio da se revizija istorije, ipak, ne dešava samo pred sudom.

"U školske udžbenike već nekoliko generacija se na istu ravan stavljaju kao antifašistički pokret neki koji su belodano sarađivali sa fašističkim okupatorom", rekao je predsednik SUBNOR-a Dušan Čukić.

Osim iz školskog štiva, tragovi antifašističke borbe izbrisani su i iz javnog prostora i iz kalendara. Četvrtog jula 1941. godine članovi Politibiroa CK Komunističke paritje doneli su istorijsku odluku o podizanju odružanog ustanka naroda Jugoslavije protiv fašističkog okupatora. Godine 1950. u kući je otvoren muzej, koji je zatvoren 2003 godine. Od 2001. 4. juli ne slavi se kao državni praznik, a na spomenik ustanicima retko ko se seti da postavi cveće.

Obračun sa antifašističkom nomenklaturom delom je posledica politike komunističkog režima, tako stvari vidi istoričar Čedomir Antić.

"Činjenica je da je Srbija bila visoko ideologizovana. Više od polovine svih ulica, svih trgova imaju veze sa Drugim svetskim ratom. Kod nas je dugo vremena pitanje borbe protiv fašizma bilo pod senkom te borbe za komunizam. Tako da se stalno govorilo to narodno-oslobodilački rat, i revolucija. E sada kada se pokazalo da je komunizam istorijski propao, onda su nastavljeni ti sukobi od ranije pa se neko diskvalifikuje kao strani agent, ruski špijun i tako dalje", kaže Čedomir Antić.

Antić objašnjava da vrednosti antifašizma nisu doživele nezavisnost od komunizma jer je Srbija devedesetih godina prošlog veka ispala iz koloseka evropske istorije.

"Srbija nije imala snažan taj antikomunistički talas posle devedesete godine, kad je on postojao u celoj istočnoj Evropi, njega je u velikoj meri usporavao Milošević. Može film da se snimi o tome kako su te promene bile nesigurne, kako nije postojala većina za njih, kako su građani imali različite ideje, kako su političari hteli da dobiju neke poene. Mi sad imamo veći problem kod nas što mi nismo sigurni šta hoćemo", navodi Antić.

Odnosno što ni danas ne postoji konsenzus o tome šta je glavna magistrala srpske politike.

Nastavak na N1 televizija...