Izvor: B92, 11.Nov.2013, 10:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Istorija kod nas je još "sluškinja"

Beograd -- Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da istorija u našem delu sveta još uvek nije dorasla do nauke, već je ona kao "sluškinja" koja je u službi vlastima.

Iako se svugde u svetu istorija prilagođava sadašnjosti, specifičnosti naših prostora su veoma brze i veoma dramatične političke promene, koje traže brza vraćanja u prošlost i traženje svog "oca", svog "zlatnog doba".

„Zbog toga, često volim da iskoristim rečenicu da nam je prošlost neizvesnija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od budućnosti jer u tom smslu ne znamo kako će se sutra naša prošlost interpretirati“, kaže Dubravka Stojanović.

S druge strane, romansirana istorija koja se često kod nas koristi i koja veliča samo jednu naciju, tu istu naciju uljuljkuje u nerelanim predsatavma o sebi , dovodi je u zabludu i odvaja je od sveta. „Zahvaljujući tim pogrešnim tumačenjima istorije mi prosto ne razumemo ni svet ni vreme sadašnje“, ističe ona.

Na pitanje koliko je važan današnji dan u kom se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, Dubravka Stojanović kaže da današnji dan jeste važan jer je to praznik koji se obeležava u svim državama Atante. Kod nas je, podseća ona ovo nov praznik i stoga je važno i poslati takvu poruku. Međutim, nije jasno šta naša država hoće sa ovim praznikom da poruči. Tu još vlada neka konfuzija, dodaje ona.

„Nije isto da li ćemo mi slaviti kao što se obično kaže golgotu i vaskrs Srbije u Prvom svetskom ratu, dakle jedno ogromno izginuće od oko 700.000 ljudi ili ćemo se sećati tih žrtava i govoriti da se to ne sme ponoviti. To su veoma različite poruke i tu je pitanje države šta će odabrati, a društva šta će neprekidno sugeristi“, kazala je ona.

Slično je i sa cvetom koji je postao simbol obeležavanja Dana primirja, objašnjava ona i navodi da se o njemu ovih dana svašta piše po sajtovima, pa i to da on raste samo na Kajmakčalanu, što nije istina. Taj cvet raste u celom regionu i ono što je za njega specifično je da on kada uvene, ako se ponovo zalije, ponovo oživi“, objašnjava ona.

„To je negde glavna po ruka tog cveta, stim da je država ostala nedorečena. da li je to poziv da mi svaki put sad izginemo do poslednjeg, pa ćemo se ponovo nekako zaliti i ponovo probuditi ili je to možda poziv da više ne ginemo? Ja bih volela da je ovo drugo“, kazala je Dubravka Stojanović.

Nastavak na B92...