Izvor: Press, 26.Okt.2016, 19:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest striptizete sa dve diplome: Bina je moja kancelarija
"Striptiz mi je privlačan i zbog toga što sam sama sebi šefica. Ja odlučujem kad ću i koliko raditi. Znalo je da mi se dogodi da se pojavim na poslu i onda shvatim da mi i nije baš neki dan pa bih se jednostavno vratila kući"
U SAD-u postoji na hiljade stiptizklubova koji zajedno, navodno, godišnje zarađuju oko šest milijardi dolara. Ali, kako piše Atlantik, teško je doći do podataka o plesačicama koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u njima rade. Problem je u tome što američkacentalna direkcija za statistiku takvu vrstu plesačica obrađuje u istoj kategoriji s neštoklasičnijim plesnim umetnicima kao što su, na primer, balerine. Uglavnom, prema dostupnim podacima plesači su u Americi po satu plaćeni 16,85 dolara.
Liza, inače stiptizeta iz Lančestera, tvrdi kako je njena plata veća, ali i neverovatno nepredvidiva. Ona kaže kako njena dnevnica iznosi između 150 i 1.500 dolara.
"Počela sam da plešem kad sam imala pet godina", počinje ona svoju priču. "U stiptiz sam ušla kao studentkinja dok sam jošodrađivala neplaćeni staž. Diplomirala sam psihologiju iteatrologiju, ali nisam mogla da nađem posao koji bi mi donosio zaradu. Striptizu sam pribegla kao poslednjoj opciji, a s prijateljima sam se šalila kako će to biti prilično zabavna avantura".
Posao sam dobila prilično neuobičajeno. Nekoliko puta sam nazvala klub, ali nikako nisam mogla da dobijem upravu pa sam se odlučila samo da se pojavim. Navukla sam mrežaste čarape i visoke čizme, izgledala sam doslovno kao prostitutka.
Došla sam do šefa i rekla mu da sam obrazovana plesačica. Plešem od svoje pete godine i oduvek sam bila na pozornici. Audiciju sam odradila potpuno gola. Bila sam prestravljena i bilo me jako stid, ali sam dobila posao.
Bavila sam se i drugačijim poslovima, klasičnima, ali nekako sam se uvek iznova vraćala plesu jer nikad nisam bila zadovoljna kako su se ljudi koji su vodili firme odnosili prema svom poslu.
Osim toga, striptiz mi je privlačan i zbog toga što sam sama sebi šefica. Ja odlučujem kad ću i koliko raditi. Znalo je da mi se dogodi da se pojavim na poslu i onda shvatim da mi i nije baš neki dan pa bih se jednostavno vratila kući. Klub nije s tim imao problema sve dok bih platila što sam im bila dužna.
Verovatno se sad pitate šta to tačno znači. Plesačice obično nisu zaposlene u klubu u kojem plešu. One se tretiraju poput spoljnih saradnika. U većini klubova plesačice se jednostavno pojave onda kad žele da nastupe.
Ali, klubovi naplaćuju neku cifru za unajmljivanje njihove pozornice. Osim toga, morate platiti i DJ-u kao i ženi koja vodi garderobu. Vidite, striptizete plaćaju klubu za koji plešu.
Pa ipak, većina klubova ima i neke standardne osmočasivnesmene, barem je to bilo tako u većini klubova u kojima sam ja radila. Gde ćete vi to vreme provesti nije važno - možete plesati, družiti se s klijentima ili celo vrijeme ostati u garderobi. Japreferiram da zarađujem.
A to koliko ću zaraditi zavisi o mnogočemu, slično kao i kad se bavite, recimo, konobarisanjem. Postoje noći kad se kući vraćate s hrpom love i noći kad niste zaradili gotovo ništa. Leta su obično grozna, kad je striptiz u pitanju. Ljudi idu sa svojim porodicama na godišnje odmore.
Stvari idu nabolje sredinom jeseni, tad kreće sezona praznika i ljudi žele da izađu i zabave se. A kako je ljudima dosta uobičajenih stvari, žele da pobegnu od svoje stvarnosti. Posao kojim se bavim pripada, zapravo, nekoj vrsti eskapističkeindustrije.
Da se razumemo, prostitucija je u klubovima u kojima ja plešem je zabranjena. Ako vas uhvate u takvim aktivnostima, momentalno ćete dobiti otkaz. Većina ljudi koja posećuje takve klubove ionako u njih zalazi samo zbog društva, treba im neko s kime će razgovarati.
No, stvari su polako počele da se menjaju, a to se oseća i na plati. Recimo, kad sam tek počela da plešem 150 dolara za veče smatralo se malom zaradom, danas su devojke s tim novcem zadovoljne. A i sve više ljudi počelo je od nas da traži mnogo više od razgovora. Promenila se klijentela.
Ljudi više ne razumeju da smo mi tu kako bismo zaradile za život. Pretpostavljaju da u tim klubovima visimo zbog zabave. Često od klijenata čujem što im mogu ponuditi za jedan dolar. Nestalo je ljudi koji su spremni da plate za usluge koje mi nudimo, a sve je više momaka koji u klubove dolaze kako bi si pronašli devojku.
To je prilično bizarno kad čovek pomisli na to koliko negativnih stereotipa postoji o striptizetama. Ljudi misle da smonarkomanke, neobrazovane, siromašne ili da imamnerazrešenih psiholoških problema. Postoji velika stigma zbog toga što ljudi naš posao smatraju manje vrednim od nekihuobičajenijih.
A stvarnost je potpuno drugačija. Ja, kao i svaki drugi radnik koji se bavi nekim respektabilnim poslom, svaki dan dolazim na posao, pripremam se za svoj posao i na kraju dana se na poslu bavim drugim ljudima. Pozornica je moja kancelarija. Imam saradnice koje su mi drage i one koje to nisu, ali i dalje moram da radim s njima.
Suočeni smo s istim problemima s kojima se suočavaju ljudi koji se bave, nazovimo to, normalnim poslovima. No, većina naših klijenata počela je u posljednje vreme prema nama da odnosi kao prema stereotipa, a verovatno ne pomaže ni činjenica što se ovim poslom bave pretežno žene. Valjda se upravo zato i držimo zajedno. Jer, ko će nam pomoći ako si mi same međusobno to nećemo?
Inače, striptiz nije moj život, naprotiv. Ja vrlo striktno odvajam privatno od poslovnog. Na pozornici koristim ime Liza, ali to nije moje pravo ime. Imam dva odvojena naloga na Fejbuku,Tviteru i Instagramu. Niko ne zna gde živim, a obično sa svojim klijentima ne delim niti podatak viđam li se s nekim.
Stvari u ovom poslu tako moraju da funkcionišu jer bi inače sve moglo postati dosta opasno. Da živote ne razdelimo, stalno bismo se borile sa uhodama. Sledili bi nas klijenti koji misle da su u nas zaljubljeni, a to je nešto s čime se ne želite nositi.
Na kraju dana, mora vam biti jasno zašto se bavite ovim poslom. Ljudi vam daju svoj novac jer ste lepi i to je kul. Ne kažem da ovo nije težak posao, jer jeste. Svake večeri moram ljude uveriti da su upravo oni posebni, a da bih to mogla moram potisnuti sve svoje probleme.
Ali, ovaj me posao ojačao kao ženu, iako se nisam ovim počela da se bavim jer sam imala izbor, upravo suprotno. Mogla sam propasti i okrenuti se drogama, tad bih bila srećna da zaradim30 dolara po noći. Ali, odlučila sam da okrenem priču na svoju stranu i budem u svom poslu najbolja što mogu.
