Izvor: Večernje novosti, 16.Avg.2012, 19:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ispovest: Ne vraćam se u košmar droge

NE MOGU da opišem koliko sam srećna. Raskrstila sam sa mračnom prošlošću. Više od svega raduje me novi život i bliskost sa roditeljima, veća od one koju smo imali pre osam godina kada sam krenula stranputicom i ušla u pakleni život narkomanije. Moram, sada, puno toga da nadoknadim. Ne želim da pravim greške kao ranije.Ovako, uz širok osmeh na lepom licu, priča Novosađanka Dragana Peričin (28), bivša zavisnica od droge, prvi dan po izlasku iz Rehabilitacionog centra "Raskršće", gde je provela prethodnih 20 meseci, tražeći izlaz iz začaranog kruga i novi smisao života.- Izašla sam odavde kao potpuno drugačija osoba. U to sam sasvim sigurna - kategorična je Dragana na početku svoje ispovesti za "Novosti". - Zasad ću raditi u ckrvi, prodavaću knjige, ali iznad svega želim da nastavim dalje školovanje. Ubeđena sam da ja to mogu. Sada znam da sam za to sposobna. Još nisam odlučila da li ću se vratiti na Tehnološki fakultet, gde sam pre osam godina stala na drugoj godini, ili nešto drugo.ČVRSTI TEMELJI IZ ''RASKRŠĆA'' NA prvi samostalan vikend, Dragana je otišla posle deset meseci boravka u "Raskršću". Imala je sreće, kaže, što je tada srela poznanike, dobre ljude. Kasnije je susretala i prijatelje iz nekadašnjeg života, ali je već tada bila dovoljno jaka da ne poklekne i ne pokoleba se. - Ovde sam postavila čvrste temelje i "napolju" ih je sada teško poljuljati - tvrdi naša sagovornica, prisećajući se prvih dana u "Raskršću" kada je bila problematična i neposlušna.Ne plašeći se novog života van "Raskršća" i ženskog centra u Čeneju, gde je živela prethodnih dvadeset meseci, Dragana kaže da je potpuno svesna da će nailaziti na različite situacije u, za nju, novom okruženju:- Ali osećam se dovoljno jakom da visoko uzdignute glave, hrabro zakoračim u novi život.Priča da je zajedno sa drugim štićenicama puno radila na svom karakteru, samopouzdanju, da bi postala sigurna u sebe. Iskušenja će, dodaje, sigurno biti, ali je svesna šta sada ima i ne želi da se vrati u košmar od života koji je prošla.- Vraćam se u roditeljski dom, toplo gnezdo, koje će to posle mnogo godina ponovo postati - nastavlja Dragana, a pri pomenu oca i majke, u oku joj zaiskri suza. - Osam predugih godina smo bili razdvojeni, i sada krećemo od početka. Moramo da nadoknadimo propušteno. Ranije nismo bili bliski, nedostajalo je međusobno poverenje, živeli smo kao stranci, pa ne čudi što su kao i velika većina, poslednji shvatili da sam ušla u svet narkomanije. Sada imam njihovu podršku, bez koje bi sve bilo mnogo teže.Posmatrajući isti svet, ali sada uz potpuno drugačije poglede i stavove, Dragana vidi radost u svakom novom danu, sitnicama, novim prijateljima, čiju pomoć i podršku ne može da zaboravi.Kao i sve njene vršnjakinje, Dragana je puna planova, koje ozbiljno namerava da ostvari. Želi da ima i svoju porodicu i vodi normalan život. Uskoro namerava da poseti i rođenu sestru u Irskoj. BEZUSPEŠNI POKUŠAJIDRAGANA je i ranije pokušavala da se otrgne od droge, ali nije uspevala. Menjala je društvo, često se selila, pronalazila druge poslove, odlazila kod psihologa, ali je i dalje, kako kaže, ostajala prazna.- Bila sam nezadovoljna svojim životom i htela sam nešto da promenim - iskrena je Dragana. - Kada sam odlučila da dođem ovde, mislila sam da je reč o manastiru, i ocu sam to u pismu napisala. Prvog dana kada sam došla, znala sam da ću ostati dok se ne promenim.

Nastavak na Večernje novosti...