Izvor: Southeast European Times, 02.Jul.2011, 00:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Islamsko bankarstvo nudi drugačiji model

Iako čine samo 5 odsto udela na tržištu Turske, „učesničke banke“ vide prostor za rast.

01/07/2011

Henri Šapiro za Southeast European Times iz Istanbula -- 1.7.2011.

Ranije ove godine Istanbulska berza je pokrenula indeks banaka i kompanija koje rade prema šerijatskim pravilima. Pojava „Islamskog bankarstva“ -- takođe poznatog kao „učesničko bankarstvo“ -- nakon toga je privukla značajnu medijsku pažnju.

Bilo je puno izveštaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << o tome da te banke ne naplaćuju kamatu ili „riba“, zato što je to zabranjeno islamskim zakonom. Međutim, i dalje se slabo razumeju stvarni mehanizmi prema kojima posluju te banke i po čemu se one razlikuju od uobičajenog finansijskog sektora.

U Turskoj trenutno posluju četiri islamske banke: Al Baraka, Bank Asja, Kuvejt Turk i Turkije finans. Poput uobičajenih finansijskih institucija, te banke nude širok spektar usluga, uključujući štedne i tekuće račune, kredite za kuće i automobile, pa čak i islamske obveznice ili „sukuk“, koje se nude preko banke Kuvejt Turk.

Međutim, za svaku od tih usluga razvijen je alternativni mehanizam kako bi se ostvario profit bez kršenja islamskog zakona u vezi za transakcijama i trgovinom.

Na primer, klijentima sa štednim računom u tim bankama ne isplaćuje se mesečna kamata po određenoj stopi. Banke koriste sredstva za direktno snabdevanje robom ili pružanje usluga, u skladu sa investicionim modelom dobiti i gubitka.

Sredstva od štednje investiraju se u materijalna dobra, nekretnine ili industriju, a na kraju meseca se dobit ili gubitak dele sa klijentom. Stopa profita nije zagarantovana i ne ulaže se u kompanije koje se bave svinjetinom, alkoholom ili drugom zabranjenom robom, navodi Asocijacija učesničkih banaka Turske.

Dok kreditiranje za kupovinu automobila u konvencionalnim bankama podrazumeva otplatu kredita sa kamatom, Kuvejt Turk kupuje automobile u ime klijenata, a onda im ih prodaje na rate, po većoj ceni. Umesto da zaračunavaju kamatu, oni takvu transakciju vide kao kupovinu i prodaju uz profit.

Trenutno oko 5 odsto štednje, aktive i kredita u Turskoj drže učesničke banke, ali Asocijacija učesničkih banaka Turske predviđa veliki rast.

Zamenik generalnog sekretara Asocijacije Osman Nihat Jilmaz izjavio je za SETimes da predviđa da se tržišni udeo učesničkih banaka udvostruči i dostigne deset odsto u narednih deset godina.

Prema Jilmazu, učesničke banke u Turskoj suočile su se sa trenutnom finansijskom krizom „sa čvrste pozicije“.

„Bankarski sektor u Turskoj je gipkiji u poređenju sa zapadnim bankama“, kaže on, zbog mera predostrožnosti preduzetih posle bankarske krize 2001. godine. Pored toga, on je rekao da učesničke banke posebno nemaju „kamatni rizik, jer mi ne radimo sa kamatnim transakcijama“.

Turske učesničke banke sada kontrolišu vrlo mali deo ukupnih sredstava koja se nalaze u islamskim bankama širom sveta, a otprilike devedeset procenata se nalazi u Iranu, Persijskom zalivu i Maleziji, piše Banker.

Jilmaz navodi da je islamsko bankarstvo usredsređeno pre svega na konzervativne ljude u Turskoj, za koje kaže da čine dvadeset odsto turskog stanovništva, dodajući da bi „moglo da dostigne 40 ili 50 odsto“. Međutim, on priznaje da učesničke banke treba da uvere ciljne grupe, kao i druge ljude, u pogledu usluga banaka.

Upitan da li je nestabilnost na Bliskom istoku stvorila priliku za turske banke da povećaju svoj tržišni udeo, Jilmaz je izjavio za SETimes: „Mi se brinemo za naše susede“ i ne želimo da profitiramo na njihov račun.

Međutim, jednog dana „želimo da Istanbul postane centar“ bankarstva na Bliskom istoku, dodao je on.

Nastavak na Southeast European Times...