Izvor: B92, 11.Okt.2022, 11:12
Iran, politika i protesti: Ko poseduje najveću moć
Iranski lideri nalažu policiji i Revolucionarnoj gardi da uguše proteste širom zemlje.
Iranske snage bezbednosti nasilno guše proteste izazvane smrću mlade žene u pritvoru.
Mahsa Amini (22) je uhapšena zato što navodno nije pokrila kosu hidžabom kao što se nalaže.
Širom zemlje izbili su protesti, a grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da je u njima do sada stradalo najmanje 150 ljudi.
Ko odlučuje kad će se upotrebiti sila za gušenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << protesta?
Najmoćnija ličnost u Iranu je ajatolah Ali Hamnej, vrhovni vođa zemlje od 1989.
On je šef države i njen vrhovni komandant.
Komanduje državnom policijom i policijom za moral, čiji su pripadnici priveli Mašu Amini.
Ajatolah Hamnej takođe kontroliše Islamsku revolucionarnu gardu, koja je zadužena za unutrašnju bezbednost, kao i njeno dobrovoljačko krilo Basidž.
Basidž je iznova gušio pobune u Iranu.
Kao takav, on najviše odlučuje o tome kako se reaguje na proteste.
Predsednik Ebrahim Raisi najviši je izabrani zvaničnik i drugi najmoćniji čovek u zemlji posle vrhovnog vođe.
On je zadužen za svakodnevno upravljanje vladom i ima značajan uticaj na unutrašnju politiku i inostrane poslove.
Međutim, njegove moći su relativno ograničene - naročito po pitanju bezbednosti.
Predsednikovo ministarstvo unutrašnjih poslova upravlja nacionalnom policijskom službom - koja guši proteste.
Međutim, njenog komandira imenuje vrhovni vođa i ovaj odgovara direktno njemu.
Isto važi i za komandanta Islamske revolucionarne garde i Basidža.
Ako vrhovni vođa želi da se protesti okončaju silom, predsednik ima malo drugog izbora nego da se tome povinuje.
Predsednikova ovlašćenja takođe može da kontroliše parlament, koji usvaja nove zakone.
Zauzvrat, Savet čuvara - u kom se nalaze bliski saradnici vrhovnog vođe - ima zaduženje da odobrava nove zakone i može da stavlja veto na njih.
Policija za moral - ili Patrole za usmeravanje - sastavni je deo nacionalne policije.
Ova služba osnovana je 2005. godine da sprovodi islamski moral i zakone o "odgovarajućem" oblačenju, usvojene odmah posle Islamske revolucije 1979.
Njihovih procenjenih 7.000 pripadnika i pripadnica imaju ovlašćenje da izdaju upozorenja, izriču novčane kazne ili hapse osumnjičene.
Predsednik Raisi, zastupnik tvrde političke struje, uveo je ovog leta nekoliko novih mera za sprovođenje pravila o hidžabu.
Postavljene su sigurnosne kamere kako bi se lakše otkrivale žene koje ne nose veo, a uvedene su i obavezne zatvorske kazne za sve koji se protive pravilima o hidžabu na društvenim mrežama.
Iranska revolucionarna garda glavna je iranska organizacija za održavanje unutrašnje bezbednosti.
Osnovana je posle revolucije da brani islamski sistem zemlje.
Iranska nacionalna garda je sada glavna vojna, politička i ekonomska sila u Iranu, sa više od 150.000 pripadnika.
Ima vlastitu mornaricu, kopnene i vazduhoplovne snage, a rukuje i iranskim strateškim oružjem.
Ima inostranu granu po imenu Kuds snage koje tajno obezbeđuje novac, oružje, tehnologiju i obuku saveznicima širom Bliskog istoka.
Ona takođe kontroliše Basidž.
Basidž, formalno poznat kao Organizacija za mobilizaciju potlačenih, formirana je 1979. kao dobrovoljačka paravojna organizacija.
On ima ogranke u svakoj pokrajini i gradu u Iranu, kao i u okviru mnogih zvaničnih institucija zemlje.
Njeni pripadnici i pripadnice, koji se nazivaju "basidži", lojalni su revoluciji i postupaju po naređenju Iranske nacionalne garde.
Veruje se da oko 100.000 njih izvršava dužnosti unutrašnje bezbednosti.
U ogromnoj meri su učestvovali u gušenju antivladinih protesta posle osporenih predsedničkih izbora 2009. godine.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
